BERLIN – Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus zatražio je povećanje godišnjeg budžeta za odbranu na preko 60 milijardi evra, počev od 2025. godine, prenosi Rojters, pozivajući se na izvore iz nemačke vlade.
Prošle godine, redovni vojni budžet iznosio je 52 milijarde evra, dok je dodatnih 20 milijardi evra obezbeđeno iz posebnog Fonda od 100 milijardi evra, formiranog kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
Cilj: Jačanje Bundesvera i postizanje NATO standarda
Fond, čiji je cilj modernizacija Bundesvera, biće u potpunosti potrošen do 2028. godine, što dodatno pojačava potrebu za stabilnim budžetskim rastom. Prema navodima izvora, Pistorijus želi da odbrambena potrošnja ostane iznad 60 milijardi evra u naredne četiri godine, uz pokriće u srednjoročnim budžetskim planovima vlade.
Još jedan izvor otkriva da Ministarstvo odbrane cilja na budžet od 63 milijarde evra za 2025., što je 10 milijardi više u odnosu na prethodni predlog koji je formirala koalicija bivšeg kancelara Olafa Šolca.
– Izazov će biti kako novac blagovremeno potrošiti, jer se odbrambena industrija često bori da prilagodi proizvodnju nenajavljenim porudžbinama – navodi izvor iz Berlina.
Problemi u realizaciji i pritisak iz NATO-a
Uprkos naporima, Nemačka je 2024. godine imala problema da dostigne NATO cilj od 2% BDP-a za odbranu, zbog sporog sprovođenja isplata. Portparolka Ministarstva odbrane odbila je da potvrdi planirani iznos, ističući da budžetski proces za 2025. još nije završen.
Pistorijus ostaje ključna figura i u novoj vladi
Boris Pistorijus, koji dolazi iz redova socijaldemokrata (SPD), ostao je ministar odbrane i nakon formiranja nove vlade koju predvodi konzervativni kancelar Fridrih Merc, čime je postao jedini ministar prethodne administracije koji je zadržao funkciju.
Nova fiskalna pravila: Fokus na vojsku i infrastrukturu
U okviru šire strategije javne potrošnje, Nemačka je odobrila plan od 500 milijardi evra za posebni infrastrukturni fond, uz izuzeće investicija u odbranu iz domaćih pravila o zaduživanju, što omogućava fleksibilnije budžetiranje u sektoru bezbednosti.
Istovremeno, SAD i NATO saveznici pojačavaju pritisak na evropske države da značajno povećaju ulaganja u bezbednost i odbranu, u svetlu rastućih globalnih tenzija.
