AGRAR – Suncokretovog ulja ima dovoljno i građani za sada ne stvaraju zalihe. Prema ocenama agroanalitičara, ono što je važno naglasiti je da je srpsko tržište dobro snabdeveno suncokretovim uljem i da neće biti problema sa snabdevanjem.
Ove procene dolaze pred 20. Međunarodnu konferenciju o suncokretu koja će biti održana od 20. do 23. juna u Novom Sadu, u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i Međunarodnog udruženja suncokreta.
Cena ulja porasla je od početka godine, kako na domaćem, tako i na svetskom tržištu. U Ukrajini, kao jednom od najvećih proizvođača, početkom 2022. godine litar suncokretovog ulja je u nabavci koštao 1,10 evra ili oko 130 dinara, dok je u Srbiji u maloprodaji cena viša od 200 dinara.
Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da se cena ulja formira na preseku ekonomske godine za ovu kulturu, a to je oktobar. Za pšenicu je to jul, vreme žetve.
– Formiranje cene se radi na osnovu cena nabavke sirovina koje čine oko 80 odsto udela u ukupnim troškovima. Takođe, suncokreta je sve manje i zbog rata u Ukrajini, ali mi u Srbiji nemamo razloga za brigu, ulja će biti kako za domaće tržitšte, tako i za izvoz – smatra Gulan i dodaje da imamo različite cene u odnosu na proizvođače.
Postoje tri velika proizvođača ulja u Srbiji i privatne robne marke trgovinskih lanaca koji imaju i nešto niže cene nego brendirana ulja.
– Inače, u poslednjih pet godina na našem tržištu suncokreta podjednako posluju izvoznici i uljare. Oni su sada i konkurencija jedni drugima i robu dobija onaj ko više plati. To konačno ide i u prilog proizvođačima, a da li ih zadovoljava ili ne to je drugo pitanje – ističe Gulan.
Prema analizama, domaćem tržištu u Srbiji godišnje je potrebno oko 82.000 do 84.000 litara ulja za podmirivanje sopstvenih potreba.
U 2022. godini je bila povećana i setva, pa je suncokret zauzeo oko 250.000 hektara. Uz prosečan prinos od oko tri tone po hekraru, za preradu će biti oko 750.000 tona roda.
– Mi godišnje proizvedemo oko 180.000 tona ulja. Treba reći da je kvalitet jestivog ulja u Srbiji odličan, standardi su visoki i znatno viši od EU. Proizvodnja jestivog ulja u EU sadrži 51 odsto suncokreta – kaže Gulan.
Prema njegovim rečima, stvoreni su kvalitetni hibridi suncokreta u Instititutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
– Ulje je berzanska roba i Srbija je deo jedinstvenog tržišta. Naši proizvođači ulja u ovom trenutku mogu da izvezu ulje po većim cenama nego što ga prodaju domaći trgovci. Prodavci na ulju i drugim osnovnim životnim namirnicama imaju jako niske marže – objašnjava Branislav Gulan.
Na rast cena uticali su i razni finansijski fondovi koji su svoju pažnju usmerili na berzu poljoprivrednih roba, jer su ostale grane privrede bile u stagnaciji. Ovo stanje može da bude i upozorenje za kreatore agroekonomske politike da poljoprivreda mora konačno da postane strateška grana, ocenjuju agroanalitičari.
U svetu se za ishranu koristi više od 70 vrsta ulјa, gde je suncokretovo na četvrtom mestu po potrošnji – 4,2 puta manje nego palmino, 3,8 puta manje nego sojino, ali i 3,5 puta više nego maslinovo.
Na smanjenje količina suncokretovog ulja u svetu uticaće i rat u Ukrajini, koja je bila najveći globalni proizvođač.
Inače, proizvodnja suncokreta u regionu je podbacila proteklih godina. Posebno u Rumuniji i Bugarskoj, a manja je i u Rusiji. Najveći problem je bila nabavka suncokreta koji su Rumunija i Bugarska bile prinuđene da uvoze iz Brazila.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
