U Sremu je potvrđen novi slučaj multilokularnog ehinokokusa, bolesti koju prenose lisice, a koja kod čoveka raste kao tumor i može da bude fatalna, ako se ne otkrije na vreme, a kako navode stručnjaci preti i besnilo koje je sve bliže granicama Srbije, pišu „Novosti“.
Kako navode, kao i prvi otkriveni slučaj, i ovaj drugi je pronađen kod žene u Sremu. To, kako pišu, nije jedina opasnost koja preti od namnoženih lisica, jer preti i besnilo koje je sve bliže granicama naše zemlje.
Da je registrovan novi slučaj multilokularnog ehinokokusa, koji se prenosi preko zemljišta kontaminiranog lisičijim parazitom, kao i da postoji realna opasnost od besnila potvrdio je i profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Dušan Lalošević. On je radio patološku analizu zaražene jetre šesdesetsedmogodišnje pacijentkinje iz Sremske Mitrovice, kod koje je prvi put u našoj zemlji, početkom ove godine, otkrivena ova bolest.
U međuvremenu je ispitivan i drugi slučaj sumnje na istu bolest za koji je stigla potvrda. Karakteristično je da se lisičija pantljičara širi kao kancer, metastazira i čovek može da je prenese na kućne ljubimce. Osim lisice, ovaj parazit prenose i šakali.
Profesor Lalošević kaže da posle ove dva potvrđena slučaja nije bilo novih slučajeva sumnje na zarazu, ali da sada preti nova – besnilo.
Jedna od posledica sukoba u Ukrajini jeste i širenje određenih bolesti zbog nepostojanja veterinarske kontrole, a među njima je i besnilo. Ovaj smrtonosni virus već je registrovan u Mađarskoj i Rumuniji i to ne samo kod divljih, već i kod domaćih životinja, a vrlo brzo bi mogao da stigne od severoistočnih suseda i na granice sa našom zemljom, pišu „Novosti“.
Kako se vidi na mapi sa lokacijama besnih životinja, koje svakodnevno ažurira „Pasterov zavod“ u Novom Sadu, u Mađarskoj je registrovana jedna besna lisica, dok je u Rumuniji na tri lokacije zaraženo sedam lisica, 13 krava i dva psa.
Prema rečima dr Laloševića besne životinje se brzo kreću, ujedajući sve pred sobom, za čas mogu da pređu 100 kilometara i ukoliko bi besnilo ušlo u Srbiju posebna opsnost preti zaražavanju domaćih životinja. Kod nas je naročito rizičan broj namnoženih lisica, a u poslednje dve godine one nisu vakcinisane.
– Celu deceniju je Uprava za veterinu uspešno sprovodila vakcinaciju lisica, pa je besnilo gotovo iskorenjeno – navodi Lalošević.
Dodaje da ne bi trebalo da bude opuštanja, jer se populacija lisica prenamnožila, što se kako kaže, vidi po velikim gubicima zečeva i fazana. Zbog stalne potencijalne opasnosti ne možemo prekinuti vakcinaciju ljudi.
Poslednji slučaj besne lisice u Srbiji zabeležen je 2018. godine, a besnog psa 2011. Zavod za antirabičnu zaštitu „Pasterov zavod“ kao nacionalna referentna laboratorija za besnilo, redovno prati stanje u zemljama u okruženju, rekla je direktorka Zavoda dr Dragana Gazibara.
– Besnila godinama ima kod životinja u Mađarskoj i Rumuniji. U toku 2022. i ove godine registrovani su slučajevi u tim zemljama na severoistoku, na granici sa Ukrajinom, što je još daleko od nas. Epizootološka situacija po pitanju besnila u Srbiji je povoljna, zahvaljujući dobrom i savesnom radu veterinarske i zdravstvene službe – rekla je Gazibara.
Dodala je da kod ljudi ova bolest nije zabeležena 40 godina, dok je poslednji slučaj kod životinja zabeležen u okolini Krupnja 2018. godine, a među domaćim životinjama kod jedne mačke u blizini Požarevca 2012. godine.
Prema rečima direktorke, „Pasterov zavod“ poseduje dovoljan broj vakcina i seruma za zaštitu građana od ove bolesti.
– U svih 27 anabiotičkih stanica, koje redovno snabdevamo vakcinama i serumima protiv besnila, radi stručan kadar epidemiologa i infektologa i pod nadzorom Zavoda pruža aktivnu zaštitu svima kojima je potrebna – rekla je Gazibara.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
