Panonska lepotica bogata je faunom i florom. Na Fruškoj gori raste preko 2.000 makrogljiva i nekoliko hiljada mikrogljiva. Postoji sličnost između jestivih i otrovnih gljiva, a prilikom berbe savetuje se dodatan oprez.
Na Fruškoj gori raste oko 2000 makrogljiva i od njih je jestivo destine, možda i stotine vrsta. Najčešće pronalazimo smrčke, šumsko pile, zeke, lisičarke, jetrenku, sunčanice, a bude i manja količina vrganja. Gljive rastu tokom cele godine, možemo ih pronaći i zimi, a najveći broj vrsta se javlja u jesen- rekla je za NS Uživo Eleonora Čapelja, predsednica Gljivarskog društva Novi Sad i naučni saradnik Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Prva vrsta raste odmah nakon što se sneg otopi. Gljive pretežno rastu iz zemlje, šumske stelje ili na livadama. Međutim, nije strano da dosta vrsta raste na panjevima, poleglim deblima i granama. Prva vrsta koja se pojavljuje relativno brzo nakon topljenja snega je smrčak, a zatim ide šumsko pile u maju. Takođe, postoji sličnost između nekih jestivih i otrovnih vrsta- reči su Eleonore.
Naša sagovornica je dodala da je način branja isti bez obrzira da li berete jestive ili otrovne vrste. Sve gljve se beru laganim uvrtanjem drške ili se iseku nožićem ako se nalaze na drvetu. Takođe, ne postoji pravilo na osnovu kojeg sa sigurnošću možete odrediti da je neka vrsta jestiva ili otrovna. Jedini siguran način je učenje o gljivama i akumulacija znanja o njima.
Ako ste u nedoumici možete da se informišete o gljivama preko gljivarskih društava. Najbolji način informisanja o gljivama je preko gljivarskih društava koja veoma često imaju članove sa višedecenijskim iskustvom u gljivarenju kao i specijaliste za određene grupe gljiva. Rad sa iskusnim gljivarima u kombinaciji sa samostalnim proučavanjem gljivarske literature je jedini način da budete sigurni u to koje vrste ste ubrali i da izbegnete potencijalno trovanje ili neki još ozbiljniji ishod.
U Novom Sadu je aktivno Gljivarsko društvo Novi Sad, a više informacija o radu društva možete naći na sajtu ili na javnoj facebook stranici društva. Podsećamo, kako je naš portal ranije pisao na Fruškoj gori ima 2.100 otkrivenih vrsta mikrogljiva. Pretpostavka je da ih ima duplo više. U Nacionalnom parku Fruška gora je zakonom zabranjeno branje gljiva.
Pročitajte još:
