Danas se sve više govori o granicama i kako ih postaviti u interpersonalnim odnosima. Međutim, odnos u kom je to možda i najteže uraditi jeste odnos sa svojim detetom.
Granice u odnosima definišu šta je za nas prihvatljivo, šta nismo spremni da tolerišemo i gde se osećamo udobno. One su važne jer nam omogućavaju da očuvamo svoju autonomiju, integritet i emocionalno blagostanje.
Ako ste roditelj, da li možete zamisliti granicu kao liniju koju povlačite oko sebe i koju vaše dete ne sme da pređe? To, svakako, nije lako. Zbog toga deca pomeraju granice svakog dana i sve vreme. Oni testiraju roditelje da vide koliko daleko mogu da idu, to je u njihovoj prirodi. Roditelji i sami često prelaze granice koje su postavili kako bi popravili neke stvari u korist dece.
Kako znate da li vaše dete pomera granice? Evo nekoliko primera:
- Vaš 13-godišnjak ulazi u vašu sobu bez kucanja na vrata i ne poštuje vašu privatnost.
- Vaš 10-godišnjak prekida vaše razgovore sa drugim odraslima bez reči „izvinite“ ili ljubazno čekajući priliku da privuče vašu pažnju.
- Vaš tinejdžer vam govori kako da vodite svoj život nakon razvoda.
- Vaše malo dete vam govori šta da radite i izražava bes ako ne uradite ono što ono kaže.
Kada smo zabrinuti za svoju decu, tada često umemo da preteramo sa brigom i granice mogu postati zamagljene. To znači da radimo previše za njih i „ulazimo u njihovu kutiju“ umesto da ostanemo u svojoj. Kada se to dogodi, zaboravili smo gde se završavamo mi, a gde počinje naše dete.
U osnovi svega ovoga je anksioznost. Kada postanete nervozni oko sposobnosti svog deteta da se nosi sa stvarima u životu (bilo u školi, sa prijateljima, u sportu ili oko sposobnosti da se ponaša na odgovarajući način), možete osećati kao da ublažavate stres tako što ćete vi uskočiti i preuzeti kontrolu nad tim umesto da dozvolite svom detetu da samostalno rešava stvari.
Razumljivo je da je bolno gledati svoju decu kako se bore u životu; volimo ih i osećamo se odgovornim za njih, tako da prirodno želimo da poboljšamo i popravimo stvari za njih… Ali znajte da kada niste u mogućnosti da dozvolite svom detetu da samo prevazilazi prepreke, vi mu uskraćujete važno iskustvo — iskustvo kako da prevaziđe razočarenje, kako da se nosi sa svađom sa prijateljem ili kako da razgovara sa učiteljicom o oceni.
To ne znači da nikada ne treba da pomažemo svojoj deci i da ih učimo; Naravno da treba – to je veliki deo onoga što znači biti roditelj. Moramo dozvolit deci da pokušaju da vode sopstvene bitke kada je to moguće i prikladno, umesto da preuzimamo njihove bitke umesto njih.
Kako da prepoznate da li brišete granice kao roditelj? Evo nekoliko znakova:
- Radite za svoje dete ono što ono može (ili treba) da uradi samo.
- Stalno postavljanje pitanja, ispitujući svoje dete zbog svega.
- Dozvoljavate detetu da pređe vaše granice kao paru – deca su u centru pažnje u svakom trenutku.
- Preterano pričate sa detetom o svom životu; tretirate ga kao prijatelja, a ne kao dete.
- Odričete se roditeljskog autoriteta i dozvoljavate svom detetu da preuzme kontrolu nad domaćinstvom.
- Živite posredno kroz svoje dete; osećate kao da su njihova dostignuća vaša, a njihovi neuspesi, takođe, vaši.
Postavljanje granica u odnosu sa detetom je važan deo roditeljstva i pomaže u izgradnji zdravog odnosa, disciplini i sigurnosti.
Evo nekoliko smernica o tome kako postaviti granice sa svojim detetom:
- Budite dosledni: Važno je da budete dosledni u postavljanju granica i sprovođenju pravila. Deca trebaju jasno da razumeju šta je prihvatljivo ponašanje, a šta nije. Kada postavite granicu, bitno je da je sprovedete u delo.
- Budite jasni i konkreti: Izražavajte svoja očekivanja na jasan i razumljiv način. Koristite jednostavan jezik i budite konkreti u vezi sa tim šta se očekuje od deteta. Na primer, umesto da kažete “Budi pristojan”, možete reći “Molim te, kaži ‘hvala’ kada neko nešto učini za tebe.”
- Postavite razumne granice: Granice treba da budu realne i prilagođene uzrastu i sposobnostima deteta. Imajte u vidu razvojne potrebe i mogućnosti svog deteta prilikom postavljanja granica. Previše stroge ili previše labave granice mogu dovesti do problema.
- Slušajte dete: Budite otvoreni za razgovor sa svojim detetom. Dajte mu priliku da izrazi svoje mišljenje i osećanja. Pokušajte da razumete njegove perspektive i objasnite zašto su neke granice postavljene. To može pomoći u izgradnji poverenja i razumevanja.
- Budite primer: Važno je da sami budete primer svojoj deci. Ponašajte se u skladu sa pravilima i granicama koje postavljate. Deca često uče putem posmatranja i imitacije, pa će vaše ponašanje imati snažan uticaj na njihovo razumevanje granica.
- Neka granice budu fleksibilne: U određenim situacijama, može biti potrebno prilagoditi granice. Budite otvoreni za pregovaranje i fleksibilnost, posebno sa starijom decom. Razgovarajte o razlozima za postavljanje granica i zajedno tražite rešenja koja su prihvatljiva za obe strane.
- Pružite ljubav i podršku: Važno je da dete zna da su granice postavljene iz ljubavi i brige za njegovu dobrobit. Uz postavljanje granica, pružajte ljubav, podršku i ohrabrenje. Pomozite svom detetu da razvije samokontrolu i samodisciplinu.
- Uvek budite prisutni: Budite prisutni u životu svog deteta i posvetite mu vreme i pažnju. To će vam pomoći da bolje razumete njegove potrebe, interesovanja i izazove. Takođe će ojačati vašu vezu i omogućiti bolju komunikaciju prilikom postavljanja granica.
- Otvorena komunikacija: Otvorena komunikacija je ključna za uspostavljanje granica. Razgovarajte sa svojim detetom o pravilima, granicama i njihovom značaju. Neka dete postavi pitanja i izrazi svoje nedoumice. Slušajte ga pažljivo i odgovarajte na njegove potrebe za objašnjenjem.
- Podstičite samostalnost: Kroz postavljanje granica, podstičite razvoj samostalnosti kod svog deteta. Dajte mu odgovornost i mogućnost da donosi određene odluke u okviru postavljenih granica. Ovo će pomoći detetu da razvije samopouzdanje i veštine potrebne za donošenje pravih izbora.
- Podržite pozitivno ponašanje: Pohvalite i nagrađujte dete kada se pridržava postavljenih granica i pokazuje pozitivno ponašanje. Ovo će ojačati želju deteta da se pridržava granica i doprineti razvoju dobrih navika.
- Budite strpljivi: Postavljanje granica zahteva strpljenje. Deca će testirati granice i ponekad ih prekršiti. Važno je ostati smiren i dosledan u sprovođenju pravila. Budite spremni da ponovite objašnjenje granica i posvetite vreme razumevanju potreba svog deteta.
Postavljanje granica u odnosu sa svojim detetom zahteva ravnotežu između postavljanja jasnih pravila i pružanja ljubavi i podrške. Važno je imati otvorenu i zdravu komunikaciju sa detetom kako bi se održao harmoničan odnos i pomoglo mu u razvoju.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.