KAČAREVO – Nijedan nedeljni ručak u Vojvodini ne može da prođe bez supe, a supa bez rezanaca ili flekica. Zato su u Kačarevu odlučili da naprave takmičenje u pravljenju domaćih rezanaca kako bi podsetili mlade domaćice kako se oni spremaju.
U okviru manifestacije 8. „Etno dan“ u Kačarevu juče je po drugi put održano takmičenje u pravljenju domaćih rezanaca koje je pokrenuto prošle godine. Svi oni koji su želeli da se takmiče prijavljivali su se na licu mesta, a sastojke je obezbedio organizator.
Zora Čubrić, predsednica Udruženja „Etno kutak“ iz Kačareva koje je organizator manifestacije „Etno dan“ podseća da je ovo udruženje poznato po pravljenju gastronomskih specijaliteta svog kraja te je i to razlog zašto su odlučile da organizuju ovo takmičenje.
„U Vojvodini se nedeljni ručak ne može zamisliti bez domaće supe s rezancima. Svako mesto ima i nešto svoje, specifično, ali su domaći rezanci konstanta. I ove godine organizovali smo takmičenje u izradi domaćih rezanaca, kako bi i mlađe domaćice videle kako se to nekada radilo. Drago mi je da je odziv bio dobar i da smo izabrali domaćice koje su napravile najbolje domaće rezance u ovakvim uslovima na takmičenju, izvan svoje kuhinje“, rekla je Zora Čubrić, predsednica Udruženja „Etno kutak“ iz Kačareva.
Sudeći po nagradama i na ovom takmičenju je potvrđeno da žene iz Crepaje prave najbolje domaće rezance. Prvo mesto je osvojila Gorica Kosovac iz Crepaje, drugo mesto Ljubinka Milićev iz Dolova, a Nevena Buzadžija iz Crepaje zauzela je treće mesto.
Iz Udruženja „Vredne ruke Crepaje“, koje kao novo udruženje već postižu velike rezultate, kažu da uvek rado dođu u Kačarevo jer je to prilika ne samo da izlože svoje proizvode, već i da se sretnu s drugaricama iz drugih mesta, a sada i da se oprobaju u takmičenju u pravljenju domaćih rezanaca.
Rezanci pripadaju sušenim testeninama koje mogu dugo da stoje. U našoj zemlji se rezanci uglavnom prave u većim količinama, jer je proces zahtevan i fizički naporan. Po pravilu, ova testenina se pravi isključivo od brašna i domaćih jaja. Nakon izrade i sušenja rezanci se čuvaju u metalnim kutijama ili staklenim posudama sa poklopcem i koriste po potrebi. Neke srpske domaćice prave i široka rezanca za gulaš, a neke i flekice za razne vrste čorbica.
Iako se u Srbiji rezanci pretežno koriste za supe, to nije slučaj sa ostalim zemljama. Tako u nekim evropskim krajevima rezanci predstavljaju prilog drugom jelu. U Egiptu se rezanci prže na ulju ili maslacu, a zatim im se dodaju pirinač i voda. U Somaliji se rezanci koriste za pripremu slatkog jela i jedu se kao desert ili prilog u somalijskim jelima od pirinča. U Indiji koriste rezance za pravljenje slatkog deserta sličnom pudingu od pirinča, ali i za pravljenje popularnog jela Upma.
Na kraju, svi narodi tvrde da je za izradu rezanaca, pored znanja i veština, potrebna i velika ljubav i strpljenje onoga ko ih pravi.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
