Ne treba žuriti sa setvom soje ove godine

Ove godine očekuje se da se veliki broj poljoprivrednika opredeli za soju. Zašto je to tako, kao i koje su preporuke za visok rod te uljarice, objašnjava stručnjak sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Vuk Đorđević.

Đorđević je istakao da je ovo najtopliji februar od kako se vrše merenja, što je značajan faktor za sva predviđanja kada je reč o oblasti poljoprivrede. Globalne klimatske promene su neminovne, a ko u ovom poslu želi da opstane, mora da se prilagodi. Tako ratari moraju menjati i neke uobičajene rokove i termine na koje su navikli, jer se i uslovi proizvodnje menjaju.

Đorđević objašnjava da je prerana setva soje jedna od najčešćih grešaka na koje su se čak i iskusni ratari „već opekli“ prethodnih godina. Naime, vredni seljaci čim vide toplo vreme, žele da počnu sa radovima, što ne mora nužno biti dobro, jer mrazevi umeju da iznenade i u martu i aprilu. Zato on savetuje oprez, i kaže da ne treba žuriti sa setvom soje. Takođe, još uvek ima dosta posla oko zatvaranja brazde i pripreme zemljišta za setvu.

Sa druge strane, leta su topla, vrućine dođu naglo, pa na određene temperaturne šokove već možemo da računamo. U svetlu toga, nije preporučljivo stresirati mladu biljku već na početku vegetacije, čak iako soja načelno može da izdrži kraće mrazeve od -3 ili -4 stepena.

Što se tiče vlage zemljišta, ove godine je zemljište dosta suvo. Ipak, nedostatak padavina za soju ne mora biti veliki problem s obzirom na to da joj nije potrebno puno vlažnosti da bi klijala.

Ova kultura je najosetljivija u generativnoj fazi, tokom jula i avgusta kada formira mahune i naliva zrno. Tada bilo kakav stres, temperaturni, ili nedostatak vlage dovodi do smanjenja prinosa, i usevi u taj rizični period treba da uđu u što boljoj kondiciji. To je još jedan od razloga da se izbegne prerana setva.

Đorđević kaže da se soja ranije sejala „na kalendar“, ali danas to više nije moguće, i da se moramo voditi isključivo biološkim potrebama biljke, a to je 12 stepeni u zemljištu. Optimalni rok se u poslednjih 10 godina pomerio sa 01.aprila na 15.april, i praksa je pokazala da su usevi posejani u aprilu, pa čak i maju, bolje podnosili kasnije stresne uslove.

Ove godine se očekuje znatno veći broj useva pod sojom, a novosadski stručnjak kaže da je to stvar prirodnih oscilacija. Podseća da je 2022. godina bila izuzetno loša i da su pojedini proizvođači imali totalnu štetu od suše. Ovo je nateralo ljude da odustanu od soje u 2023, i dovelo do rekordno niskih površina pod sojom te godine. Ove godine površine pod ovom kulturom opet rastu, što je i logično, jer soja ima značajno mesto u plodoredu. Naime, soja je leguminoza, i ima sposobnost da fiksira azot iz vazduha, odakle i obezbeđuje oko 80% svojih potreba za azotom. To soju čini odličnim predusevom za pšenicu ili kukuruz.

Pročitajte još:

Vazdušni režim zemljišta

Pod vazdušnim režimom zemljišta podrazumeva se njegova sposobnost da reguliše stanje gasovite faze u odnosu na potrebe i zahteve kulturnih biljaka. Vazdušni režim kao pojam obuhvata ne samo sadržaj vazduha u zemljištu u kvantitativnom već i u kvalitativnom pogledu. Postoje značajne razlike između zemljišnog i atmosferskog vazduha. Zemljišni vazduh je redovno bogatiji u ugljen-dioksidu. Povećana koncentracija ugljen-dioksida u zemljišnom vazduhu je rezultat aktivnosti mikroorganizama u procesu mineralizacije organske materije, određenih hemijskih procesa i disanja korena biljaka. Sem toga zemljišni vazduh je zasićen vodenom parom. Sadržaj vazduha u zemljištu se neprekidno menja. Promenama su naročito podložni kiseonik i ugljen-dioksid. Kiseonik se […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.