Ne otvarajte mejlove od nepoznatih pošiljalaca, evo zašto

Usled ubrzanog načina života veliki broj građana ne obraća pažnju sa kojih adresa im pristiže elektronska pošta. Hakerima je za napad na naše lične podatke najčešće dovoljna samo imejl adresa.

Daleki rođak vam je ostavio nasledstvo i vi samo treba da upišete svoje bankovne podatke kako bi vam novac stigao na račun ili vas pošta obaveštava da imate paket koji će se vratiti pošiljaocu ukoliko ne upišete svoje lične podatke. Ovo su samo neki od tipičnih mejlova kojima se služe hakeri u “fišing” napadima.

Kako građani dosta koriste lične podatke u svakodnevnim aktivnostima, pri odlasku u banku, kupovinu ili turističku agenciju, ti napadi često i uspeju.

– Cilj fišing napada je otkrivanje korisničkih podataka kao što su kredencijali za pristup e-benkingu ili razlučiti drugi poverljivi podaci. Napadač se predstavlja kao lice od poverenja i traži najčešće od korisnika da odgovori na taj mejl kako bi mogao da izvuče ove informacije – kaže Luka Živanović, inženjer za infrastrukturu i klaud rešenja.

Fišing mejlovi obično imaju neku karakterističnu formu gde se od korisnika traži da pošalje određene poverljive informacije. Podaci pokazuju da je u svetu, samo u drugom kvartalu ove godine, bilo više napada metodom ‘pecanja’ nego u celoj 2021. godini. Napadači se najčešće u ovakvim mejlovima skrivaju iza poznatih brendova.

Pored ove vrste napada, sve učestaliji su i drugi, još opasniji napadi na naše računare.

– Jedan od najčešćih danas je ‘rensomver’ koji zaključa podatke na vašem računaru, vašem hard-disku. Što je neko jako dobro osmislio jer vam podatke zapravo ne ukrade, oni i dalje ostaju kod vas samo što su nedostupni, ne možete da ih koristite – kaže prof. dr Igor Franc, stručnjak za sajberbezbednost.

– Ne postoji stopostotna zaštita od sajbernapada. Prevencija je bila, ostala i biće najbolje rešenje. Savet građanima je da paze kome i gde daju svoje lične podatka – kaže Luka Živanović, inženjer za infrastrukturu i klaud rešenja.

Ne otvarajte mejlove od nepoznatih pošiljalaca i koristitite što bezbednije lozinke, sastavljene od velikih i malih slova i brojeva, a kada je to moguće koristite potvrdu plaćanja karticom preko SMS koda, samo su još neki od saveta stručnjaka.

Pročitajte još:

Da li Twitter može da postane superaplikacija? Pitaju se i Google i Apple

Najbogatija osoba na svetu nakon utrošenih 44 milijarde dolara mora da dokaže zašto veruje da ta društvena mreža vredi 10 puta više. Potrošiti 44 milijarde na Twitter bio je lakši deo posla, sad Ilona Maska čeka onaj teži. Kako piše Rojters, najbogatiji čovek na svetu sada mora da dokaže zašto smatra da ta društvena mreža […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.