KIKINDA – Kao narod naširoko smo poznati po čuvanju naše kulture i tradicije, jer to je naš ponos i pokretač. Jedna od stvari koja je deo našeg kulturnog nasleđa jeste i takozvani biber crep, koji su naši preci koristili kako bi pokrili najvažniji deo kuće – krov.
Današnji izgled kuća prilagođen je onome što je trenutno dostupno i moderno, ali postoje i kuće koje su odolele zubu vremena i postale nezamenljive.
Posetili smo Kikindu, gde smo naišli na jednu od tri očuvane Suvače u Evropi, čiji veliki krov je prekriven starim biber crepom. To nam je i zagolicalo maštu… Kako je zapravo nastao i zašto se baš tako zove?
Biber crep zapravo nema veze sa začinom istog imena – biberom! Ovaj crep izumeo je Nemac, koji je tražeći idealan oblik za crep, otkrio da upravo oblik dabrovog repa savršeno odgovara. Na nemačkom jeziku se dabar kaže der Biber. I eto, tako je nemačka reč, koja označava dabra, zapravo postala „naš“ biber crep.
Biber crep predstavlja vučeni glineni crep. Pokrivanje krova crepom vrši se takozvanim „krunskim pokrivanjem“ tako da finalni izgled krova podseća na krljušt ribe.
S obzirom da ime vuče nemačko poreklo, smatra se da je i nastao u Nemačkoj. Tadašnji uticaj tradicionalne arhitekture na jugu i istoku Nemačke preneo se i na susedne države. U našim krajevima, danas ih najčešće možemo uočiti na severu države, pre svega, u Vojvodini.
Biber crep je svakako dokaz da klasika teško izlazi iz mode, jer verovali ili ne, uprkos modernizaciji, on se i dalje koristi.
Njihova proizvodnja menjala se kroz vekove, dok ih danas možemo pronaći u šarenolikim oblicima i bojama. Najčešće ga možemo uočiti na krovovima etno kuća, škola, biblioteka… a rado je viđen gost i u nacrtima savremenih arhitekata.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
