Profesor Univerziteta „Singidinum“ Nikola Stakić rekao je za RTS da još nema konkretnih detalja i da se čeka odgovor bankarskog sektora.
Predložene izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u najvećoj meri će se odnositi na gotovinske kredite, na minuse i na kartice, a mnogo manje na stambene kredite, ocenjuje profesor Nikola Stakić.
NBS je poslala bankama svoje predloge za ograničenja kamata, povodom najavljenih izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Očekuje da se izjasne, a onda će predloge staviti na javni uvid.
Izmene se odnose na ograničenje kamata na dozvoljeni i nedozvoljeni minus, potrošačke i gotovinske kredite, i naravno na stambene, jer krajem godine ističe moratorijum na povećanje kamata.
Profesor Univerziteta „Singidinum“ Nikola Stakić rekao je za RTS da još nema konkretnih detalja i da se čeka odgovor bankarskog sektora.
– Verujem da će se u najvećoj meri odnositi na gotovinske kredite, na minuse i na kartice, a mnogo manji efekat će možda biti na stambene kredite – smatra Stakić.
Takođe, veruje da će se kamata i dalje formirati na tržišnom principu.
– Narodna banka će verovatno definisati određene reperne kamatne stope ili će definisati određene koridore i u određenim slučajevima, kako kažemo, plafonirati određene kamatne stope da one ne mogu da idu više od nekog zacrtanog maksimuma – očekuje Stakić.
Stakić smatra da se može reći da banke u Srbiji dobro posluju, ali da je to daleko od nekog zelenaškog, lihvarskog ili nekog drugog načina zarađivanja u varljivim okolnostima.
– Banke u Srbiji jesu profitabilne, kad pogledate u nominalnim iznosima mislim da će ova godina opet premašiti prethodnu rekordnu godinu, gde je bilo preko milijardu evra, ali treba da sagledamo i neke relativne pokazatelje. Jesu bile visoke kamate na plasmane i na kredite, ali bili su i visoki troškovi izvora sredstava za banke – navodi Stakić.
„Država bez dodatnih prihoda, većina sredstava ostaje građanima i privredi“
Prema njegovoj oceni, nove mere ne mogu se okarakterisati kao porez na ekstra profit, jer država neće ubirati nikakve dodatne prihode po osnovu tog zakona.
– Naprotiv, veći deo sredstava će ostati komintetima, građanima i privredi, i na taj način bi eventualno mogla da se postakne agregatna tražnja u periodu pred nama – smatra Stakić.
Pročitajte još:
