BEOGRAD – Inflacija u januaru na mesečnom nivou iznosila je 0,8 posto a u odnosu na januar 2021. ona je 8,2 posto što je u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije.
NBS navodi da su to podaci Republičkog zavoda za statistiku kao i da je reč o očekivanjima Narodne banke iznetim u februarskom izveštaju.
Dodaje se da su na mesečni rast inflacije najviše uticale cene hrane i to pre svega cene povrća i prerađene hrane.
Ocenjeno je da su mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica uticale su da tempo rasta cena prerađene hrane, uprkos i dalje visokim troškovnim pritiscima, u decembru i januaru uspori na oko jedan posto mesečno.
Dodaje se da je to niže u odnosu na oktobar i novembar 2021. kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko dva procenta.
NBS navodi da je u januaru blizu tri četvrtine međugodišnje inflacije od 8,2 posto bilo opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata.
Ističe se da su to kategorije na koje monetarna politika ne može da utiče u značajnijoj meri.
NBS navodi da su cene neprerađene hrane su u januaru, u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 23,5 procenta, dok su cene prerađene hrane bile više za 8,8 posto na međugodišnjem nivou. “Visok međugodišnji rast cena hrane posledica je delovanja većim delom faktora na strani ponude – rast svetskih cena hrane, suša, viši troškovi u proizvodnji – na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat”, ocenila je NBS.
Cene energenata su na mesečnom nivou u januaru porasle za 0,6 procenata a njihovo kretanje je u najvećoj meri bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, navodi NBS.
To se prelilo na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu koji je u januaru međugodišnje bio 21,9 procenata.
” U februaru očekujemo smanjenje inflatornih pritisaka po ovom osnovu, imajući u vidu da bi efekti Uredbe Vlade Srbije o ograničavanju visine cena naftnih derivata trebalo da budu vidljivi u inflaciji koju će Republički zavod za statistiku obuhvatiti u februaru”, navodi NBS.
NBS ističe da je međugodišnja bazna inflacija, što je indeks potrošačkih cena bez hrane, energije, alkohola i cigareta, na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i u januaru je bila dvostruko niža od ukupne inflacije i iznosila je 4,1 procenata.
“Očuvanju bazne inflacije na relativno niskom i stabilnom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu”, saopštila je NBS.
Dodaje se da su važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja NBS.
“Dodatno, smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja juna 2022. kupuju struju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih”, ocenila je NBS.
Prema projekciji NBS međugodišnja inflacija će se do kraja prvog tromesečja kretati oko aktuelnog nivoa.
“Od drugog tromesečja očekujemo postepeni pad međugodišnje inflacije, dok bi krajem godine inflacija trebalo da se nađe u rasponu između 3,5 i 4 procenta.
“Rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose se pre svega na kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene nafte i ostalih energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja”, navodi NBS.
Kada je reč o domaćim rizicima, NBS ističe da će inflacija u najvećoj meri zavisiti i od ishoda ovogodišnje poljoprivredne sezone.
“U slučaju bolje poljoprivredne sezone od prosečne, međugodišnja inflacija bi do kraja godine mogla da se nađe i ispod centralne vrednosti cilja od tri procenta, dok bi u slučaju lošije poljoprivredne sezone mogla da se kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja”, navodi NBS.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
