Teroristička akcija Ustaške emigracije „Feniks“ počela je u noći između 19. i 20. juna 1972. godine.
Tada je na prostor centralne Bosne ubačena diverzantska grupa od 19 ljudi, čiji je zadatak bio da dignu oružani ustanak protiv SFRJ i obnove Nezavisnu Državu Hrvatsku.
Planovi operacije
Decembra 1971. godine slomljen je MASPOK odnosno „Hrvatsko proljeće“. Već tada je bilo jasno da u Hrvatskoj postoji jako protivljenje Jugoslovenskoj državi i želja za samostalnom Hrvatskom, kako kod običnog naroda, tako i kod rukovodioca KP Hrvatske.
– Drugarice i drugovi Zagrepčani! Etatisti, unitaristi, velikosrpski šovinisti nude nam Jugoslaviju kakvu ne želimo i nećemo – rekla je, između ostalog, predsednica CK SK Hrvatske Savka Dabčević Kučar na jednom od protesta u Zagrebu.
Ustaška emigracija i Hrvatsko revolucionarno bratstvo smatrali su da je nastupio pravi trenutak za oružanu pobunu protiv SFRJ i obnovu NDH. Oni su smatrali da preovlađuje anti-jugoslovensko raspoloženje među civilima i da će se oni odmah uključiti u pobunu. Računali su i na to da će oficiri i vojnici Hrvatske nacionalnosti dezertirati iz JNA i stati na njihovu stranu.
U Planu im je bilo da se ne sukobljavaju otvoreno i frontalno sa JNA, već da vrše terorističke napade, postavljaju zasede JNA, ubijaju viđenije ljude i funkcionere KPJ.
Grupu od 19 ustaša činili su emigranti iz Australije i zapadne Evrope. Obuku je grupa izvela u zapadnoj Nemačkoj i Austriji gde su nabavili savremeno naoružanje i opremu.
Početak
Akcija koju su Ustaše nazvale „Feniks“ započeta je u noći 19. na 20. jun kada su prešli Jugoslovensku granicu iz pravca Austrije kod Dravograda (Slovenija). Odmah po prelasku granice oteli su kamion i vozača kompanije „Radenska“. Tim kamionom su se dovezli u Bosnu nedaleko od Bugojna, na planinu Radušu. Vozaču su zapretili smrću ako progovori, ali je on odmah otišao u policijsku stanicu i sve prijavio.
Tako su Jugoslovenske vlasti odmah bile upozorene i krenule su u akciju uništavanja grupe.
Prvi sukob
Jugoslovenske vlasti mobilisali su jedinice teritorijalne odbrane iz Sarajeva, Bugojna i Travnika. Predpostavlja se da se u poteru za terorističkom grupom diglo oko 10.000 ljudi pod oružijem. Operacija je nazvana „Raduša 72“ a teroristi „Bugojnska grupa“.
Prvi sukob dogodio se 26. juna kada se sukobila četa Vojne policije i teroristička grupa na planini Raduši. Tada je ubijen komandir Vojne policije iz Sarajeva Miloš Popović. Tada gine i jedan terorista i njihov konj koji im je prenosio zalihe i radio veze.
Stvari ne idu po planu
Ustaška grupa se neprijatno iznenadila kada ne samo da im se niko nije priključio, već su ih lokalni Hrvati prijavljivali vlastima i nisu želeli da ih skrivaju. Jer lokalnim Hrvatima bilo je više nego jasno da grupa od 19 ljudi ne može da učini ništa protiv vlasti, koja je tada bila prilično čvrsta i oštra. Iako su pojedine ustaše bile iz tog kraja i imale familiju i porodice na tom prostoru, niko im nije pružio pomoć. Grupa se tada deli na više „trojki“ od kojih neke pokušavaju proboj i bekstvo iz Jugoslavije, a neke se skrivaju po nepristupačnom terenu. Jedan po jedan teroristi su likvidirani ili uhapšeni.
Poslednji iz grupe odbegli Mirko Vlasinović je uhapšen pred Zadrom 28. jula kada je i operacija završena.
Slabost JNA
Ova operacija je pokazala slabost kompletnog bezbednosnog sistema i JNA. SFRJ nije imala ni jednu specijalnu ili protivterorističku jedinicu, već su se oslanjali na teritorijalnu odbranu i miliciju. Ove jedinice bile su slabo naoružane i obučene te je stoga poginulo 13 pripadnika TO i JNA, što su značajni gubici.
Ukupno je stradalo 15 ustaša a četvorica su uhapšena. Trojica su osuđena na smrt i streljana u martu 1973. godine. Četvrti Ludvig Pavlović, pošto je bio maloletan, osuđen je na 20 godina robije.
Pomilovale su ga Hrvatske vlasti 1991. godine, a on se odmah po pomilovanju uključio u rat na prostoru bivše Jugoslavije. Poginuo je 1992. godine u Hercegovini, neki kažu u sukobu sa JNA, a drugi opet da je stradao od metka sa leđa, jer je smetao Franji Tuđmanu. U Hrvatskoj se danas slave kao heroji pripadnici „Bugojnske grupe“ a mnogima su podignuti spomenici i nazvane ulice po njima.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
