U Srbiji se trenutno navodnjava samo tri odsto poljoprivrednih površina, a u narednih godinu do dve trebalo bi da bude završeno ukupno 27 projekata navodnjavanja u Vojvodini, koji će zalivnim sistemima pokriti još oko 100.000 hektara zemljišta.
Pomoćnik direktora za tehničke poslove Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine Igor Kolaković rekao je za Tanjug da je od tih 27 projekata u prvoj fazi realizacije završeno 11 i još jedan projekat iz druge faze, a da je još 15 projekata iz druge faze u toku.
Srbijavode grade i završavaju tri sistema navodnjavanja, u Čačku za navodnjavanje 600 hektara, drugi u Topoli i treći u Pančevačkom ritu, koji će biti završeni do kraja 2022.
Takođe, priprema se tehnička dokumentacija i biće raspisan tender u naredna dva meseca za navodnjavanje resavske doline u okolini Svilajnca za oko 1.100 hektara, a i biće izgrađen i sistem za navodnjavanje negotinske nizije.
Paralelno s tim završava se izrada Strategije navodnjavanja i odvodnjavanja u saradnji sa Svetskom bankom i Programom za hranu UN FAO, koja bi trebalo da pokaže na koji način treba razvijati sistem melioracije u Srbiji.
“Iz sredstava Abu Dabi fonda trenutno finansiramo na teritoriji Vojvodine 16 projekata vrednosti 25 miliona evra, a u prvoj fazi je sa 14 miliona evra završeno 11 projekata. Kada sve bude gotovo imaćemo mogućnost za navodnjavanje dodatnih 100.000 hektara”, rekao je Kolaković.
Na pitanje da li će biti dovoljno vode da bi se ovi projekti realizovali, Kolaković je odgovorio potvrdno.
“Pre izvođenja radova urađena je projektno-tehnička dokumentacija koja je sagledala stanje kanala na područjima na kojima se rade projekti i ona je pokazala da su postojeći kanali funkcionalni, a novi koji će biti izgrađeni omogućiće te dodatne površine za navodnjavanje, koje su izuzetno bitne u ovo doba kada imamo sve izraženije klimatske promene sa sve većim sušama”, ocenio je Kolaković.
Naučni savetnik Instituta za zemljište dr Radmila Pivić je izjavila Tanjugu da se, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji navodnjava svega oko 52.500 hektara, najviše sistemom orošavanja, zatim sistemom kap po kap i gravitacionim navodnjavanjem iz otvorenih kanala.
“Najviše se navodnjavaju oranice i bašte, a zatim voćnjaci. S tim da treba naglasiti da se poljoprivredne površine u Srbiji navodnjavaju na svega oko tri odsto, što je relativno malo u odnosu na evropski prosek”, rekla je Pivićeva.
Dodala je da se, ipak, u poslednje vreme ide ka povećanju tih površina, ali da će za to biti potrebno vremena i da se utvrde raspoložive količine kvalitetne vode, s obzirom da je to jedan od bitnih uslova za realizaciju navodnjavanja.
“Voda mora biti odgovarajućeg kvaliteta, što naš Institut radi kroz projekte sa Ministarstvom ili kroz projekte koje radimo za potrebe korisnika koji primenjuju navodnjavanje. Ispitujemo vodu i u odnosu na sadržaj određenih parametara dajemo preporuke o tome da li je odgovarajućeg kvaliteta, jer kod sistema kap po kap može doći do zapušavanja kapaljki, što će onemogućiti meru koju treba primeniti”, upozorava Pivićeva.
Ona je objasnila da su naše vode poznate po veoma visokom sadržaju kalcijum-karbonata koji je jedan od uzročnika začepljenja kapaljki, što uzrokuje probleme i dodatne troškove.
Pivićeva je naglasila da se završava izrada Strategije navodnjavanja i dovodnjavanja koje stručnjaci u Srbiji rade u saradnji sa Ministarstvom, Svetskom bankom i organizacijom FAO UN, a njena primena počeće 2024. godine.
“Strategija će dati smernice kako povećati površine pod zalivnim sistemima. Najbitnija je količina vode kojom raspolažemo, jer ukoliko nje nema u tom slučaju će i ova mera biti ograničena”, napominje Pivićeva.
Navela je da je to naročito važni u uslovima klimatskih promena.
“One su vrlo značajne jer zahtevaju određivanje zalivnih normi. Moraju se obraditi parametri klime koji upućuju na zaključak da je količina padavina manja, a temperature više u odnosu na prethodni period, što govori da voda koja nam je na raspolaganju za navodnjavanje generalno može da nedostaje, rekla je Pivićeva.
Ona je navela kako je i tokom prethodnih dekada bilo velikih vrućina, kao 2007. kada je u Beogradu zabeležena temperatura od 43,7 stepeni.
“Što upućuje na zaključak da se suše javljaju periodično i da se može računati na to da vode neće biti za razbacivanje”, zaključila je Pivićeva.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
