Redovni zadaci navigacije i snalaženje na složenim rutama mogu ojačati hipokampus, deo mozga odgovoran za pamćenje i orijentaciju, čime se održava aktivnost moždanih ćelija.
Istraživanje sprovedeno na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard otkrilo je da vozači taksija i vozila hitne pomoći imaju značajno manji rizik od razvoja Alchajmerove bolesti u poređenju s drugim zanimanjima.
Rezultati istraživanja
Analiza podataka o gotovo devet miliona smrtnih slučajeva u SAD-u, zabeleženih između 2020. i 2022. godine, pokazala je da je Alchajmerova bolest navedena kao uzrok smrti kod 1,69% ispitanika. Međutim, kod vozača hitne pomoći taj procenat iznosio je 0,91%, dok je kod taksista bio 1,03%.
„Ovi rezultati ukazuju na to da profesije koje zahtevaju intenzivno prostorno razmišljanje i navigaciju mogu imati zaštitni efekat na mozak,“ izjavio je Anupam B. Džena, koautor studije i lekar na Harvard Medical School, za časopis BMJ.
Zašto je ovo važno?
Ovaj efekat je posebno značajan jer vozači taksija i hitne pomoći imaju kraći prosečan životni vek – oko 67 godina – u poređenju sa prosekom od 74 godine za celokupnu proučavanu populaciju. Ipak, kod njih je stopa smrtnosti uzrokovana Alchajmerovom bolešću znatno niža.
Naučnici smatraju da su kognitivni zahtevi njihovog posla ključni. Hipokampus, deo mozga odgovoran za navigaciju i pamćenje, jedan je od prvih koji strada kod Alchajmerove bolesti. Redovno snalaženje na novim ili složenim rutama jača hipokampus i stimuliše aktivnost moždanih ćelija.
Prethodna istraživanja, poput studije londonskih taksista, pokazala su da oni imaju veći hipokampus od prosečne populacije.
Uticaj modernih tehnologija
Sve veća upotreba GPS uređaja mogla bi ograničiti ove prednosti. Vozači koji se isključivo oslanjaju na navigacione sisteme ne izazivaju svoj mozak u istoj meri kao kada sami planiraju rute.
„Ako se moždane ćelije ne stimulišu, one brže atrofiraju,“ objašnjava profesor Martin Korte sa Tehničkog univerziteta u Braunšvajgu. „Redovno hranjenje mozga novim impulsima može pomoći u odlaganju rizika od Alchajmerove bolesti.“
Kako svako od nas može iskoristiti ove nalaze?
Iako su ovi rezultati direktno vezani za vozače, njihova primena može biti korisna za svakoga. Aktivnosti koje izlaze iz rutine i mentalno nas izazivaju, poput učenja novih veština, druženja, istraživanja nepoznatih mesta ili rešavanja logičkih zagonetki, mogu doprineti očuvanju kognitivnog zdravlja.
„Stvaranje novih veza u mozgu i njegovo kontinuirano vežbanje ključno je za očuvanje mentalne funkcije u starosti,“ zaključuje profesor Korte, a prenosi Jutarnji.
