Nova studija, koja dolazi iz Nemačke, ukazuje na to da videoigre imaju pozitivan efekat na osećaj blagostanja kod ljudi, kao i da smanjuju stres. Igre mogu čak i da pomognu kod lečenja depresije u psihoterapiji, što zavisi od prave količine.
„Pozitivni efekti jasno su primetni kada se igranje igara koristi za smanjenje stresa ili unapređenje mentalnog zdravlja“, ukazuje neuropsiholog Moric Bergman. On i njegove kolege iz Univerzitetske bolnice u Bonu već nekoliko godina istražuju kognitivne performanse kod osoba sa psihičkim oboljenjima.
Bergman je u radu sa pacijentima obolelim od depresije nedeljama koristio videoigru „Super Mario Odyssey“, u kojoj igrač poznatog vodoinstalatera vodi kroz živopisni trodimenzionalni svet.
„Uspeli smo da pokažemo da trening na videoigrama, kao dodatna opcija u bolničkom lečenju ljudi koji pate od depresije, može da dovede do poboljšanja njihovih kliničkih simptoma i vizuelno-prostorne memorije“, objasnio je Bergmann za Deutsche Welle.
Osećaj blagostanja i kontraefekat
Zajedničko igranje videoigara takođe je veoma važno za društveni osećaj blagostanja, posebno kod mladih, ističe Silke Luks, viši psiholog Univerzitetske klinike u Bonu.
Ona kaže da mladi igraju igre sa svojim vršnjacima, razgovaraju o igrama kao o zajedničkom interesu i time proširuju svoje interakcije i odnose.
Pokazalo se da igre za više igrača poboljšavaju kvalitet nihovih međusobnih odnosa, socijalnu podršku i psihosocijalno blagostanje. Međutim, studija, takođe ukazuje i da ljudi koji se već osećaju usamljeno mogu da postanu još usamljeniji igrajući videoigre.
„Uticaj videoigara u velikoj meri zavisi od individualnih okolnosti i konteksta igara“, naglašava Luks.
Protiv svakodnevnog stresa
Videoigre nude igračima priliku da odvrate pažnju od svakodnevnog stresa i uđu u stanje „toka“ (engl. flow), objašnjava neuropsiholog Bergman. To je vrsta fokusirane svesnosti u kojoj je osoba potpuno apsorbovana u aktivnost, u kojoj se oseća snažno fokusiranom i može da doživi intenzivan osećaj radosti i ispunjenosti.
„U stanju flow-a ljudi su često posebno produktivni i kreativni. Negativne misaone spirale se prekidaju, pa se stimuliše pronalaženje inovativnih rešenja“, ističe Bergman. Studije pokazuju da videoigre mogu da smanje nivo stresa i povećati samopoštovanje kod igrača.
U prošlosti su videoigre često posmatrane vrlo kritički. U fokusu kritike su bile potencijalne opasnosti, kao što su dugo vreme provedeno ispred ekrana, izloženost nasilju ili rizik od zavisnosti od kompjuterskih igrica.
Nove studije, međutim, pokazuju da videoigre, ako se koriste svesno i umereno, mogu da imaju pozitivne efekte na osećaj blagostanja, zaključuje psiholog Bendžamin Strobel.
Pročitajte još:
