Istraživači tvrdi da geni koji se nasleđuju od majke određuju koliko će deca biti pametna, dok očevi geni ne prave nikakvu razliku. Naime, veća je verovatnoća da će gene vezane za inteligenciju dete naslediti od majke jer se oni prenose na X hromozomu, a žene ih imaju dva, dok muškarci imaju samo jedan. No, pored ovoga, naučnici veruju da geni za napredne kognitivne funkcije koje su nasleđene od oca mogu biti auomatski deaktivirani.
Nuačnici smatraju da kategorija gena koja je poznata kao “uslovljeni geni” funkcioniše samo ako potiču od majke u nekim slučajevima, odnosno od oca u drugim. Veruje se da je inteligencija među uslovljenim genima koji moraju da potiču od majke.
Laboratorijske studije sprovedene na genetski modifikovanim miševima otkrile su da su oni sa dodatnom dozom majčinih gena razvili veće glave i mozgove, ali su imali mala tela. Oni sa dodatnom dozom očevih gena imali su manji mozak, ali veća tela. Istraživači su identifikovali ćelije koje su sadržale samo majčinske ili samo očinske gene u šest različitih delova mozga miša koji su kontrolisali različite kognitivne funkcije, od navika u ishrani do memorije.
Ćelije sa očevim genima akumulirane su u delovima limbičkog sistema, koji je povezan sa funkcijama kao što su seks, hrana i agresija. Ali istraživači nisu pronašli nijednu ovakvu ćeliju u moždanoj kori, gde se odvijaju najnapredniji kognitivne funkcije kao što su rasuđivanje, razmišljanje, govor i planiranje.
Istraživači u Glazgovu rešili su da ovom istraživanju daju ozbiljniji ton, te su ga sproveli i nad ljudima, naravno na drugačiji način. Ispitvali su 12. 686 mladih ljudi između 14 i 22 godine svake godine počev od 1994. Uprkos tome što su uzeči u obzir nekoliko faktora, od obrazovanja učesnika do njihovog socio-ekonomskog statusa, tim je na kraju utvrdio da je najbolji prediktor inteligencije koeficijent inteligencije majke!
Međutim, istraživanja takođe jasno pokazuju da genetika nije jedina odrednica inteligencije – procenjuje se da je samo od 40 do 60 odsto inteligencije nasledno, dok se ostatak razvija u zavisnosti od drugih faktora kao što je okruženje, prenosi “Independent”.
Takođe, utvrđeno je da majke igraju izuzetno značajnu ulogu u ovom negenetskom deluinteligencije, a neke studije sugerišu da je sigurna veza između majke i deteta blisko povezana sa inteligencijom. Naime, istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu otkrili su da je sigurna emocionalna veza između majke i deta ključna za rast nekih delova mozga, posebno hipokampusa koji je povezan sa pamćenjem, učenjem i odgovorom na stres.
Naravno, uticaj očevih gena se ne može zanemariti; istraživači ističu da je čitav niz drugih osobina određenih genima – poput intuicije i emocija – koje se mogu naslediti od oca takođe ključan za otključavanje potencijalne inteligencije.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
