Stvari mogu da postanu ozbiljno opasne kada je u pitanju tolerancija ljudi na toplotu. Naučnici došli do odgovora kada se to dešava.
Kolika je najviša temperatura koju čovek može da podnese? Na ovo pitanje odgovor je dao profesor Luis Halsi i njegov tim sa Univerziteta Rohampton u Velikoj Britanij. U pitanju je istraživanje koje je u toku, a koje je identifikovalo gornju kritičnu granicu.
Tačka u kojoj stvari počinju da postaju ozbiljno opasne kada je u pitanju tolerancija ljudi na toplotu je očigledno na 40 do 50 stepeni Celzijusa. Pokretačka snaga za ovu prekretnu tačku je brzina metabolizma u mirovanju, za koju su Halsi i njegove kolege otkrili da može da bude veća kada su ljudi izloženi visokim temperaturama, prenosi IFL Science.
„Prilično je urađeno na rasponu temperatura na kojima različite životinjske vrste vole da žive u smislu da je njihov metabolizam minimalan, a samim tim i niska potrošnja energije“, objasnio je Halsi u izjavi, „ali, čudno je, da su informacije manje dostupne ljudima kada se razmatraju gornje granice naše termalno neutralne zone“.
Razumevanje koliko je vruće prevruće za ljude ključno je za uspostavljanje bezbednih radnih uslova, i to je nešto što će verovatno postati teže u budućnosti pošto je ove nedelje objavljeno da je Zemlja dostigla najvišu prosečnu globalnu temperaturu u istoriji. Onda je taj rekord oboren dva puta u roku od tri dana.
Globalna temperatura je porasla na prosečnih 17,18 stepeni Celzijusa, što bi moglo da zvuči prilično izvodljivo, ali je porasla u odnosu na prethodni rekord od 17,01 stepen Celzijusa, i to je trend koji niko ne želi da vidi.
Realnost iza ove statistike je da su temperature porasle u delovima juga SAD i Kine, a u severnoj Africi su porasle na 50 stepeni Celzijusa, što je, prema mišljenju Halsija i njegovih kolegama, mesto gde stvari počinju da idu po zlu.
A moglo bi da bude još gore.
„Šanse su da će mesec jul biti najtopliji ikada, što znači u poslednjih 120.000 godina“, rekao je dr Karsten Hauštajn, naučni saradnik sa Univerziteta u Lajpcigu, pisao je The Guardian.
Koliko toplote ljudi mogu da podnesu?
Profesor Luis Halsi je učesnik eksperimenta koji je vodio Kris Volf. Eksperiment prvenstveno uključuje poređenje stope metabolizma učesnika u mirovanju na sobnoj temperaturi i na 50 stepeni Celzijusa.
Sprovode se dalja istraživanja kako bi se bolje razumelo zašto visoke temperature dovode do povećanja potrošnje metaboličke energije, ali Halsi i njegov tim će takođe istraživati kako uslovi iznad gornje kritične temperature utiču na zdravlje srca u različitim starosnim grupama i grupama različite fizičke spremnosti.
„Pronašli smo neke značajne promene u odgovorima srčane funkcije na toplotu između kategorija ljudi, a najnovija je među polovima“, rekao je on i dodao da „muškarci i žene pokazuju neke ključne razlike u svojim kardiovaskularnim odgovorima na toplotu“, rekao je profesor.
Ovo istraživanje pruža fundamentalno znanje o tome kako reagujemo na suboptimalna okruženja i kako se „optimalno“ razlikuje između ljudi sa različitim karakteristikama.
Studija je predstavljena na SEB Centenari Conference 2023.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
