Mnogi od nas imaju određenu odevnu kombinaciju ili omiljenu pesmu koja nam omogućava da se osećamo energično, raspoloženo i spremno za rad, ali postoji još jedan “alat” koji nam može biti koristan kada nam je potrebna koncentracija – miris.
Istraživanja su pokazala da određene arome mogu da nam poboljšaju rad mozga, pa samim tim i produktivnost, a izdvaja se nekoliko specifičnih mirisa biljaka. Mnogi od nas imaju određenu odebnu kombinaciju ili omiljenu pesmu koja nam omogućava da se osećamo energično, raspoloženo i spremno za rad, ali postoji još jedan “alat” koji nam može biti koristan kada nam je potrebna koncentracija – miris.
– Arome se sastoje iz malih isparljivih jedinjenja, a kada ih udahnemo, prenose se u pluća. Zatim, odlaze u krvotok i idu u mozak, a s obzirom da su ovi molekuli mali, mogu direktno da utiču na njega – objašnjava za Hafington post Mark Mos, profesor psihologije i istraživač mirisa sa Univerziteta Nortumbija u Engleskoj.
Dodaje da se olfaktorni sistem nalazi iza nosa i da procesuira mirise u više delova mozga nego bilo koje drugo čulo, što objašnjava veliki uticaj mirisa na čovekovo stanje.
Osim toga, Mos dodaje da prijatni mirisi mogu da nam poboljšaju raspoloženje, što nas automatski motiviše da radimo i budemo produktivniji.
Ako nam treba “mentalno osveženje”, Mos preporučuje nanu, dok ruzmarin i žalfija sadrže jedinjenja koja nam pomažu da bolje upijamo i pamtimo informacije, pokazalo je jedno istraživanje iz 2013. godine.
Bolje pamćenje pomoću različitih aroma
U jednom istraživanju objavljenom u žurnalu “Frontiers in Neuroscience”, dve grupe odraslih ljudi su spavale sa osveživačima vazduha – jedna grupa je preko noći dobijala prijatne mirise poput ruže, eukaliptusa, narandže, limuna, nane i lavande, dok je druga dobila samo destilovanu vodu. Nakon šest meseci, kod grupe koja je imala prijatne mirise zabeleženo je poboljšanje sposobnosti pamćenja i učenja za čak 226 odsto veće.
– Mnogima prijaju specifični mirisi u kući ili na poslu, ali moraju da se izlažu brojnim aromama u toku dana, kako bi im kognitivne funkcije bile poboljšane – objašnjava neurobiolog Majkl Leon. Dakle, iako ne moramo svakoga dana da idemo u potragu za novim mirisima, bilo bi korisno da obratimo pažnju na svakodnevne mirise koje naš nos “pokupi”.
Izbor zavisi od nas
Kada biramo “miris za produktivnost”, ne moramo da se vezujemo za prethodno navedene primere, već izbor može biti sasvim jedinstven ili čak može biti vezan za naša iskustva u prošlosti.
Na primer, ako smo jednom prilikom upoznali nekoga ko je bio vrlo uspešan i ostavio je jak utisak na nas, onda postoji verovatnoća da će nas miris njegovog parfema podsećati na uspeh, a možda miris koji nas oraspoloži i “razbudi” nekom drugom može da bude previše jak i odbojan.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
