Kada je opraštanje uobičajena praksa koju deca mogu da vide među roditeljima, veća je šansa da će tu praksu i usvojiti
Biti roditelj je najteži zadatak na svetu, pogotovo u današnjem vremenu kad sekundarna socijalizacija polako preuzima primat nad primarnom socijalizacijom – odnosno, kad okolina, škola, mediji i društvene mreže umeju da “obrišu” sve ono što dete “ponese” iz kuće.
Vaspitanje je kompleksan proces, a i ako mnogi kažu da je urođena, empatija je takođe nešto što se uči. Poput čitanja, pisanja i govora – ona mora da se vežba, kako bi bila što izraženija u crtama ličnosti.
A šta je empatija, ako nije saosećanje sa tuđim bolom i nesrećom, razumevanje tuđih emocija, i na kraju – oproštaj. Da bismo umeli da oprostimo drugima, moramo naučiti da prvo oprostimo sebi. Izrazito samokritična osoba nikad neće praštati tuđe greške jer ne ume da prihvati sopstvene.
Opraštanje je moćno sredstvo koje vodi do osećaja mira i može biti od pomoći u mnogim oblastima života. Kao što je Buda jednom rekao: „Držati se besa je isto kao i piti otrov, a očekivati da druga osoba umre”. Vezanost za negativne emocije poput ljutnje i gorčine na kraju povređuje pojedinca koji ih oseća.
Kada je reč o vašoj deci, želite da ih naučite kako da oproste u ranom uzrastu u nadi da će moći da nastave da koriste ove prakse tokom svog života.
1. Distanca u percepciji
Opraštanje proizilazi iz života u kojem svesno birate da stvari shvatate manje lično i donosite svesnu odluku da svakodnevno praktikujete opraštanje. To je emocionalni proces preuzimanja odgovornosti za svoje emocionalno zdravlje, oslobađajući se na taj način od svih uvreda koje su vam nanešene tokom života.
Opraštanje se može definisati kao proces vladanja negativnim impulsima koji se javljaju kada vas neko uznemiri i svesnog odabira da se prema toj osobi ophodite ljubazno.
Na kraju dana, većina ljudi povređuje jer je nekad davno bila povređena, stoga to vrlo često nema veze sa nama.
2. Vodite primerom
Nemojte se voditi mantrom: „Radi kako ja kažem, a ne kako ja radim”. Ovo je kliše citat koji ste tokom godina možda čuli kako roditelji u šali govore svojoj deci u serijama. Međutim, deca, poput životinja, uče po modelu, što znači da će verovatno ponoviti radnje kojima svedoče, umesto da jednostavno slušaju šta im roditelji verbalno nalažu da urade.
To se može videti od ranog uzrasta kada mališani uče oponašajući ponašanje svojih roditelja. Kada je opraštanje uobičajena praksa koju deca mogu da vide među roditeljima, veća je šansa da će tu praksu i usvojiti.
3. Učite ih ravnoteži
Pomozite svojoj deci da shvate kako da uspostave zdravu ravnotežu – da ne dopuštaju da se prema njima loše postupa, a da i dalje praktikuju saosećanje. Na primer, moglo bi se smatrati nezdravim da dozvole prijatelju da ponovi isto štetno ponašanje koje su mu već oprostili, a da prijatelj nije pokazao ni najmanji znak kajanja.
Nečije samopoštovanje može početi da se pogoršava kada se praktikuje konstantni obrazac nezasluženog oproštaja.
Nasuprot tome, svoju decu možete naučiti o empatiji, sposobnosti da razumeju i dele osećanja drugih. Kada naučite svoju decu da se „stave u tuđu kožu“ kada je u pitanju oprost, to im može pomoći da brzo prepoznaju ko zaslužuje drugu šansu.
4. Kontrola besa
Deca moraju u ranoj dobi da nauče kako da se nose sa besom. Uspostavite atmosferu u domu prepunu osećajem mira, gde je oprost uobičajena praksa koja može pomoći deci da nauče da “zgnječe” bes pre nego što se ukoreni i postane svakodnevni deo njihovih života
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
