KIKINDA – „Jedan predmet – mnogo priča“ naziv je druge po redu radionice koja je održana u Narodnom muzeju sa ciljem animiranja i negovanje kulture sećanja kod odrasle publike na određeni predmet iz njihove prošlosti koji budi uspomene na neka lepša i drugačija vremena u kojima se isto tako i živelo.
Tako su naši sugrađani na prvoj radionci razgovarali o pegli na žar i brojnim anegdotama i uspomenama iz njihovih života ali i znanja koje su stekli, dok je danas bilo reči o tablici za pisanje, shodno temi Noći muzeja koja će se održati 14. maja:
-“ Ovakve radionice za razliku od onih namenjenih omladini i deci, pa da mi njih nešto podučavamo, ovde se radi nešto drugačije. Ovde se uz razgovor i priču razvijaju neke nove priče vezane za određeni predmet. Pegla na žar bila je tema prve radionice o kojoj su pričali naši sugrađani, i ona nas je nekako vratila u toplinu domova, neku sigurnost, vremena sa porodicom, a danas smo se bavili tablicom za pisanje u susret temi Noći muzeja koja će se održati 14. maja a čiji je naziv „Odličan 5 – istorija školstva u Kikindi“. Bilo je brojnih asocijacija i anegdota vezanih za samo školstvo, ali nikad ne znamo gde to može da odvede čoveka – na školske dane, učitelje, profesore, detinjstvo, roditelje ili drugarstvo, te otuda radionica i nosi takav naziv, da vidimo kuda sve može da nas odvede jedan predmet i kakve priče može dalje da razvije “ – rekao nam je Dragan Kiurski iz Narodnog muzeja iz Kikinde.
Baš kao što i sam naziv radionice kaže – „Jedan predmet – mnogo priča“ podstakao je naše sugrađane, ovog puta mahom dame, da sa sobom ponesu predmete koji ih asociraju na tablicu na pisanje, pa su se tako tu našle brojne fotografije, đačke knjižice, diplome ali i prepoznatljivi crveni dnevnik u koji su se nekada upisivale ocene i neopravdani izostanci, a koji je sada zamenio digitalni:
-“ To sada više ne postoji, postoje samo elektronski dnevnici. Školsko doba nas uvek podseti na neke trenutke i ako ih uporedimo sa današnjim trenucima iz školskih klupa, dosta toga se razlikuje, ja to mogu da sagledam iz uloge nastavnika. Ponela sam sa sobom crveni dnevnik koji je sasvim slučajno ostao kod mene, na desetogodišnjici susreta mojih kolega i mene. Dnevnici danas praktično da ne postoje, mi danas imamo elektronske, i ja sam za to da ako ikako postoji mogućnost da se papirni dnevnik vrati. Sećanja na školske dane ne blede – uvek su tu prijatelji, drugari, veliki odmor gde smo naravno svi pričali, trčali i bili bezbrižni. Učilo se mnogo više, i nekako smo kvalitetnije provodili svoje vreme u odnosu na današnje učenike“ – rekla nam je Milena Vukašinović, nastavnik nemačkog jezika u OŠ ,,Feješ Klara“ i ,,Vuk Karadžić“.
-“ Pronašla sam svoju đačku knjižicu iz osnovne škole, moja generacija je u sedmom razredu učila fiziku. Uz to, donela sam sa sobom i neku staru „Jasinu“ torbu, stare slike sa radnih akcija koje su bile pod obavezno u ono vreme i to subotom, čistili smo kukuruz i brali luk. Svi ti predmeti i mene asociraju na jedno bezbrižnije vreme, nas je bilo puno po odeljenjima, preko 30 đaka, bila sam osmi pet. To je bilo jedno vreme kada su postojali dnevnici, kada nisu svi stigli da odgovaraju istog časa i činilo se da smo više obraćali pažnju na ekologiju nego sad. To vreme nažalost ne može da se vrati, ali sigurno neki njegov deo može da se „prokrjumčari“ i u današnju nastavu“ – dodala je Eleonora Volaš Cibula, nastavnik geografije i likovne kulture u OŠ ,,Feješ Klara“.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
