Misterije orijenta došle su odavno do evropskih kapija, ponegde nametnute otomanskom čizmom, a ponegde trgovačkim darom kojim su utrle put i svojim zavodljivim šarmom privukle veliki broj ljudi. Jedan od najuočljivijih trendova koji su uspeli da se održe i opstanu uprkos potpuno različitim navikama i životnim stilovima jeste uživanje u nargili odnosno šiši, kako se drugačije naziva.
Specifičnog izgleda koji je uspela da sačuva do danas, nargila je pravi predstavnik istočnjačkog hedonizma, a njena atraktivnost bila je dovoljna da i širom Srbije osvanu barovi posvećeni ovoj vrsti uživanja.
Beograd i Novi Sad prednjače u broju nargila barova i lokala, a ponudama različitih aroma i specifičnih novih trendova uspevaju da privuku veliki broj posetilaca. Naročito među mlađom populacijom.
Cene su u skladu sa ponudom, pa tako pušenje nargile staje od 600 pa do 1.400 dinara uz dodatke leda i voća. Pored pušenja nargile, većina barova u svojoj ponudi ima razne napitke, od čaja i kafe u skladu sa orijentalnim ambijentom, pa sve do egzotičnih koktela.
Sa svojom ulogom u urbanoj kulturi velikih gradova, nargila je širila krug “uživalaca”. Zbog toga ne treba da čudi što je uspela da zadobije pažnju zdravstvenih radnika, jer je ipak reč o proizvodu štetnom za zdravlje.
Takođe, činjenici da je dostupna u različitim privlačnim aromama duguje pristalice i iz reda nepušača. Arome za nargilu su raznovrsne, od jagode, jabuke, ananasa, pa do arome nane, koka-kole i kapućina. Osim toga, postoje i nargila ukusi koji su kombinacija voćnih ukusa, kao na primer jabuka-menta, jabuka-smokva i slično.
Koncentracije štetnih materija značajno veće
– U toku pušenja nargile, u telu se stvara osam puta više ugljen-monoksida od normalnog unosa. U poređenju sa cigaretom, jedna seansa pušenja nargile sadrži približno istu koncentraciju nikotina, više arsena, olova, nikla, 36 puta veću koncentraciju katrana i 15 puta veću količinu ugljen-monoksida, a manje hemikalija vezanih za sam duvan. Usled svega ovoga, može se reći da nargila može imati gotovo isti uticaj na zdravlje kao i cigareta, a po nekim studijama čak ostavlja i veće posledice, pogotovo kad pasivnog pušenja – upozoravaju iz novosadskog Doma zdravlja.
Kako navode, tokom jednočasovnog pušenja nargile, pušač je izložen od 2 do 10 puta većim količinama kancerogenih materija nego pušači cigareta.
– Pušenjem nargile, osoba se izlaže otrovnim hemikalijama koje nisu filtrirane kroz vodu, a postoji i rizik od nastanka infektivnih bolesti usled deljenja nargile sa drugim ljudima. Dim nargile sadrži hemikalije koje mogu dovesti do nastanka raka, leukemije, КVO, HOBP, astme, bronhitisa i osteoporoze – upozoravaju zdravstveni radnici.
Koliko će ova upozorenja uticati na uživaoce nargile, ostaje da se vidi u nekom budućem periodu. Ipak, njena egzotična pojava donekle isključuje šansu da pronađe put do potpunog prisvajanja u našoj kulturi, kao što je to slučaj sa “domaćom” crnom kafom.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
