BEOGRAD – Više od polovine građana Srbije zadovoljno je kvalitetom zdravstvenih usluga koje pružaju državne zdravstvene ustanove u Srbiji, pri čemu ovaj udeo raste na blizu dve trećine među građanima starijim od 60 godina, pokazalo je novo istraživanje NALED-a koje je predstavljeno danas na konferenciji u Beogradu.
Na lošu organizaciju zdravstvnih ustanova žali se blizu dve trećine građana, a trećina građana kao probleme primećuje nedostatak stručnih kladrova i nedovoljnu motivisanost zdravstvenih radnika, pokazalo je istraživanje. Podaci pokazuju i da 45 odsto lekara navodi da u narednih pet godina planira da ostane da radi isključivo u državnom zdravstvenom sektoru, a svaki deseti lekar planira odlazak u inostranstvo u narednih pet godina. Ministarka zdravlja Danica Grujičić istakla je da je najveći problem u državnom zdravstvu organizacija.
“Organizacija zahteva puno vremena, ona se ne vidi, a njene rezultate možete da vidite tek za dve tri godine kada se isto ovako ispitivanje bude sprovelo, nakon čega može da se vidi gde smo otišli u odnosu na današnji trenutak”, rekla je Grujičić. Ona je dodala da u zdravstvu ima previše papirologije, kao i da doktori moraju paralelno da rade na kompjuteru i upisuju u karton informacije o pacijentu. “Ja se nadam da će se novim Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji to potpuno izgubiti. Ono što se meni u ovom trenutku u vođenju elektronske dokumentacije ne dopada jeste nedovoljna zaštićenost podataka, svi znate da su zdravstveni podaci o svakom pacijentu najosetljiviji podaci i to mora biti apsolutno zaštićeno”, navela je Grujičić.
Ona je rekla da u elektronskom kartonu pacijenta treba da budu otpusne liste, nalazi specijalista po granama u zavisnosti od toga gde je upućivan pacijent, kao i spisak lekova. Istraživač iz IPSOS-a Marija Vranjanac navela je da je prema podacima zadovoljstvo zdravstvenim sistemom najizraženije kod starijih građana, dok je nezadovoljstvo veće kod mlađe populacije, naročito kod građana od 30 do 40 godina. Vranjanac je rekla da je istraživanje pokazalo da su građani opterećeni administrativnom dokumentacijom, koju u papirnom obliku moraju da nose na dalje preglede.
“Dakle 54 odsto onih koji su u poslednjih godina posećivali državne zdravstvene ustanove kaže da gotovo uvek ili uglavnom nosi prethodnu zdravstvenu dokumentaciju u papiru, jer njihov lekar ne može da je vidi u elektronskom sistemu”, navela je Vranjanac. Menadžer za regulatornu reformu u NALED-u Miroslava Krstić iznela je da se 32 odsto lekara koji su učestvovali u istraživanju izjasnilo da sve radi digitalno, a 68 odsto lekara i dalje u svakodnevnom radu na neki način koristi papirnu dokumentaciju. Kako je navela Krstić, lekari su rekli da su najveći problemi u zdravstvu preopterećenost medicinskog osoblja, niske zarade, kao i previše administracije i papirologije.
Programski direktor NALED-a Jelena Bojović ukazala je da su prioriteti NALED-a uspostavljanje jedinstvenog elektronskog kartona, dalji rad na uspostavljanju sistema e-recept, e-bolovanje, kao i dalje uspostavljanje e-uputa. “Moram da istaknem i sam dalji rad na unapređenju odobrenja lekova, jako nam je bitno da su lekovi dostupni našim građanima”, istakla je Bojović. Projektni direktor USAID-a Stiv Olis istakao je da veruje da će rezultati istraživanja biti korisni Ministarstvu zdravlja da nastavi implementaciju i razvoj elektronskog zdravstvenog sistema. “Tranzicija u digitalne sisteme uvek zahteva veliki rad, investicije i vreme.
Ovde sam da vam kažem da ne budete obeshrabreni kada se susretnete sa različitim izazovima na putu. Kao što volim da kažem mojim kolegama, zavrnite rukave i pripremite se za težak posao kako bi prešli u sledeću fazu”, ocenio je Olis. Oko 20 odsto građana ocenilo je da su zdravstveni radnici preopterećeni, a sličan procenat smatra da u zdravstvu ima korupcije, kao i previše administracije i papirologije. U većini slučajeva termin za pregled kod lekara specijaliste bude zakazana u roku od 30 dana, a svaki treći pacijent u proseku čeka duže.
Istraživanje je pokazalo i da se građani kada žele da zakažu pregled kod izabranog lekara najčešće opredeljuju da lično odu u dom zdravlja ili zakažu telefonom, a tek sedam odsto građana preglede zakazuje preko onlajn servisa. Istraživanje je pokazalo i da dvoje od petoro građana Srbije poseduje nalog na portalu e-Uprava, a kada je reč o digitalnim servisima i zdravstvu, građanima je najpoznatiji e-Recept za koji je više od dve trećine građana čulo i zna čemu služi. Istraživanje gde su ispitanici bili lekari pokazuje da 38 odsto lekara navodi da nisu dovoljno obučeni za rad na digitalnim servisima, a 81 odsto njih kaže da bi im organizovanje dodatnih obuka za korišćenje digitalnih servisa bilo korisno.
Velika većina specijalista, 82 odsto, smatra da bi pacijente trebalo direktno upućivati drugim lekarima specijalistima, bez ponovnog odlaska kod njihovog izabranog lekara, dok manje od petine ima suprotno mišljenje. Istraživanje NALED-a “Zadovoljstvo građana i lekara zdravstvenim sistemom” sprovedeno je u martu mesecu na uzorku od 1010 građana i oni su ispitivani telefonskim i onlajn putem, dok je u istraživanju lekara učestvovalo 1526 njih sa teritorije Srbije u periodu od 7. do 17. marta, a metod prikupljanja podataka je bio onlajn anketa.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
