BEOGRAD – Zakonodavna aktivnost države primetno je usporila tokom ove godine, pokazuju rezultati poslednjeg Kvartalnog izveštaja NALED-a o statusu regulatorne reforme u Srbiji, jer je u prva tri kvartala ove godine usvojeno gotovo 30 odsto propisa manje u odnosu na isti period prošle godine.
Kako se navodi u biltenu NALED-a, tokom prva tri kvartala 2023. bilo je doneto 164 različitih propisa, zakona, podzakonskih akata i strateških dokumenata, a u istom periodu ove godine usvojeno je 119 propisa.
NALED dodaje da politički procesi imaju veliki uticaj na tempo donošenja propisa, podsećajući da su parlamentarni izbori, koji su bili raspisani krajem oktobra, održani polovinom decembra prošle godine a nakon toga je Vlada bila u tehničkom mandatu još pet meseci.
Šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u Mihajlo Gajić rekao je da je nova Vlada bila izabrana tek početkom maja, što objašnjava usporenu regulatornu aktivnost u prvoj polovini godine.
“Međutim taj trend se nastavio i tokom trećeg kvartala, a najavljivana rekonstrukcija Vlade bi mogla dodatno da uspori legislativni proces”, naglasio je on.
Kako je dodao, do sada ostvareni pozitivni ekonomski rezultati, mereni ubrzanjem stope rasta privrede Srbije koja bi prema projekciji MMF-a mogla da dostigne četiri odsto ove godine, predstavljaju dobru početnu poziciju, ali bi ova stopa rasta uz brži tempo reformi mogla biti još i viša.
NALED u biltenu ističe da je posebno važno da se unaprede rezultati na polju harmonizacije nacionalnih propisa sa EU legislativom.
Prethodni Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU za period 2022-2025. (NPAA), koji je krajem oktobra zamenjen novim, predviđao je usvajanje 62 propisa tokom prva tri kvartala ove godine, ali u tom periodu bio je usvojen samo jedan propis, a prema tom dokumentu, do kraja godine trebalo je usvojiti čak 179 propisa.
Šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u ocenio je da svetlu tačku u domenu evrointegracija predstavlja usvajanje Reformske agende – Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, kao značajnog krovnog dokumenta za planiranje i implementaciju reformi, kojim se otključao pristup evropskim fondovima iz Plana za rast, u ukupnom iznosu od 1,58 milijardi evra.
“Jedna od decenijskih NALED-ovih inicijativa za reformu parafiskalnih nameta i uvođenje elektronskog javnog registra svih taksi i naknada postala deo Agende kroz uvođenje obavezne mogućnosti za bezgotovinsko plaćanje svih taksi i naknada na portalu eUprave, čime će spisak svih neporeskih davanja postati vidljiv na jednom mestu”, rekao je Gajić.
NALED u biltenu piše da je jedan od preduslova za ekonomski rast i podsticajan regulatorni okvir u okviru koga se odigrava privredni život, o čemu svedoči i nedavno dodeljena Nobelova nagrada za ekonomiju koju su dobili Daron Adžemoglu, Džejms Robinson i Sajmon Džonson za njihova istraživanja u oblasti institucionalnih preduslova rasta.
Regulatorna aktivnost ne podrazumeva samo donošenje novih propisa koji donose nove administrativne zahteve preduzećima, već i donošenje propisa koji umanjuju transakcione troškove, eliminišu nesigurnost u poslovanju i omogućavaju nesmetani tok privrednog života.
Važna odlika regulatornog procesa su i izmene postojećih propisa, jer su uočeni novi problemi ili pronađena bolja rešenja, a jedan od primera je Zakon o komasaciji zemljišta koji je u pripremi od 2019. godine, kao i neophodne izmene propisa koji uređuju imovinsko-pravne odnose u Srbiji uključujući pitanje legalizacije i upisa u katastar.
Svedoci smo i velikih promena na tržištu rada koje iziskuju modernizaciju radnog zakonodavstva i bolje regulisanje savremenih i fleksibilnih oblika radnog angažovanja, navodi NALED.
Gajić ocenjuje da bi država uspela da reši brojne nagomilane probleme, ali i da deluje proaktivno pre nego što se oni pojave, potrebno je unaprediti zakonodavnu aktivnost i javno-privatni dijalog.
“Strane direktne investicije su već na visokom nivou – tokom prošle godine iznosile su 4,5 milijarde evra, ili 6% BDP-a, koliko očekujemo da iznose i ove godine, kao i javna kapitalna ulaganja koja očekujemo da skoče sa 6,4% BDP-a u 2023. na 7,9% u ovoj godini, pa bi više pažnje trebalo posvetiti unapređenju regulatornog okruženja kao mehanizmu za ubrzanje rasta”, zaključuje Gajić.
