Zakon o socijalnom preduzetništvu, usvojen 4. februara u Skupštini Srbije, predstavlja jedno od najnaprednijih zakonskih rešenja za sektor socijalnog preduzetništva u Evropi i prvi put u Srbiji postavlja pravni okvir za sektor u kojem posluje oko 500 preduzeća, saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Prema NALED-u, novousvojeni zakon pomoći će da se i u Srbiji dugoročno nezaposleni, žrtve nasilja, beskućnici, povratnici sa odsluženja kazni, žene i druge osetljive grupe lakše integrišu u društvo i dođu do posla.
Cilj zakona je da definiše pojam solidarne ekonomije i uslove za sticanje statusa socijalnog preduzeća, kako bi svi subjekti koji deluju u ovoj oblasti mogli da steknu taj status, kao preduslov da od države, opština i drugih potencijalnih finansijera dobiju finansijsku podršku u svom poslovanju, kao i da ostvare poreske olakšice i vrednovanje u javnim nabavkama.
U sektoru socijalnog preduzetništva u Srbiji posluju preduzeća kao što su Naša kuća, Cafe 16, Lice ulice, Avlija održivog razvoja i drugi.
“Na ovaj način, Srbija prati trendove u EU, koja je krajem 2021. usvojila Akcioni plan za socijalnu ekonomiju, kao osnov za koordinisano delovanje na uspostavljanju povoljnog okruženja za razvoj organizacija socijalne ekonomije na nivou EU”, kaže Neven Marinović, izvršni direktor Smart kolektiva, član Koalicije za razvoj solidarne ekonomije i NALED-a.
NALED i Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, koju čine Evropski pokret u Srbiji, Inicijativa za razvoj i saradnju, Smart kolektiv i Trag fondacija, bili su aktivni članovi radne grupe za izradu Nacrta zakona o solidarnom preduzetništvu, a značajnu podršku ovom procesu dala je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju, kroz Srpsko-nemačku inicijativu za održiv rast i zapošljavanje.
“Tekst zakona je rezultat intenzivnog rada svih članova Radne grupe, koji dolaze iz javnog, privatnog i civilnog sektora, uz aktivne konsultacije sa socijalnim preduzećima, i predstavlja jedno od najnaprednijih zakonskih rešenja za sektor socijalnog preduzetništva u Evropi”, rekao je Marinović.
Osnovni pristup koji je zastupljen odnosi se na to da zakon predviđa status, a ne novu pravnu formu za socijalna preduzeća.
Na ovaj način, zakon će prepoznati postojeću praksu i na taj način oko 500 socijalnih preduzeća u Srbiji moći će da dobije podršku, bez obzira da li su registrovani kao preduzetnici, privredno društvo, fondacija, udruženje građana ili zadruga.
Zakonom je, takođe, predviđeno i uspostavljanje tela koje će pratiti implementaciju zakona i donositi mere za razvoj sektora.
Da bi zakon mogao da krene u primenu, neophodno je prvo da se uspostavi funkcionalan Savet za razvoj socijalnog preduzetništva i pripremi predviđeni Program za razvoj sektora, koji će se dosledno i u kontinuitetu sprovoditi, saopštio je NALED.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
