Proizvođači meda ove godine suočeni su sa masovnim uginućem pčela, zbog prošlogodišnje ekstremno visoke letnje temperature. Najviše uginuća bilo je u Vojvodini, zbog nedostatka polena.
Iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije kažu da čak trećina hrane zavisi od pčela, a one koje su preživele imaju manje snage za oprašivanje biljaka.
Osim toga što je u pojedinim regionima uginuće pčela čak i 100 odsto, proizvođači meda imaju problem i sa jeftinim uvoznim medom. Pčelar Janoš Balint iz Mužlje kaže da bi država trebalo da uvede carinske barijere, kako domaće pčelarstvo ne bi bilo upropašćeno. Porodica Balint ima i proizvodnju i pakovanje meda, kako ne bi zavisila od otkupljivača, ali ove godine suočili su se i sa problemom da trgovinski lanac, kojem plasiraju svoj med, traži da smanje cenu zbog jeftinijeg uvoznog meda. Takođe, ističu da im ni vremenske prilike ove godine ne idu na ruku.
– Pre pedeset godina sakupljali smo mnogo više meda nego što je to danas. Uslovi su bili fantastični, a danas moramo da se borimo da sačuvamo te insekte od spoljnih uticaja – rekao je Balint.
Iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije kažu je veliko pitanje – ko će oprašiti uljanu repicu ili suncokret, kada je pčela sve manje.
– Čak trećina hrane zavisi od pčelinjeg oprašivanja. Pčele koje su preživele imaće mnogo manje snage da prikupe poleni oprašivanje će biti kompromitovano i bagrem je izmrzao te će biti teška godina – rekao je Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza.
Janoš Balint ističe da su jedno vreme i sakupljali polen i izvozili ga u Nemačku. Međutim, sada to više ne rade jer ga je u prirodi sve manje.
Ostalih oprašivača u prirodi je sve manje zbog prekomerne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja, a pčele su uspele da prežive samo zahvaljujući pčelarima, podsećaju iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
