Nazivala se Kraljevsko srpska akademija od 1886, potom Srpska kraljevska akademija do 1947, kada je preimenovana u Srpsku akademiju nauka. Kasnije, zakonom iz 1960, ona je promenila naziv u Srpsku akademiju nauka i umetnosti.
Akademija je ustanovljena zakonom od 1. novembra 1886. koji je skupština izglasala, a kralj Milan Obrenović obnarodovao u Nišu. Ovaj zakon se zvao Osnovni zakon Kraljevsko-srpske akademije i njime je bilo određeno da prve akademike bira kralj, a da zatim akademici dalje sami biraju nove članove.
Zadatak akademije je bio „da nauku obrađuje i unapređuje; da postavlja i održava zdrave osnove naučnome sudu; da obelodanjuje i izaziva istraživanja naučna u prirodi, društvu i istorijskim spomenicima; da potpomaže udomaćivanje i razvitak viših umetnosti; da udruženom snagom za napredak prosvete izvršava ono, za šta je posebna snaga nedovoljna“.
Prve akademike, njih 16, imenovao je kralj Milan 5. aprila 1887. godine. Tada su postojala četiri odeljenja Akademije, ili kako se to zvalo stručne akademije, i svaka je na početku dobila po četiri redovna člana. Bili su to:
Akademija prirodnih nauka
Josif Pančić
Dimitrije Nešić
Jovan Žujović
Ljubomir Klerić
Akademija filosofskih nauka
Stojan Novaković
Milan Kujundžić Aberdar
Svetislav Vulović
Svetomir Nikolajević
Akademija društvenih nauka
Čedomilj Mijatović
Milan Đ. Milićević
Ljubomir Kovačević
Panta Srećković
Akademija umetnosti
Ljubomir Nenadović
Matija Ban
Mihailo Valtrović
Davorin Jenko
Prvi predsednik bio je Josif Pančić, a sekretar Jovan Žujović.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
