Cene nafte naglo su pale u četvrtak i zabeležile najveći procentualni pad od 2022. godine, nakon što je OPEC+ iznenada odlučio da poveća proizvodnju, dan nakon što je predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) najavio nove široke uvozne carine.
Pad cena je nastavljen u petak, pa je tako referentna nafta Brent dodatno pojeftinila za oko 1,4 odsto na 68,75 dolara za barel, nakon što je u četvrtak izgubila 6,42 odsto vrednosti. Američka sirova nafta WTI izgubila je više od dva odsto vrednosti u petak ujutru nakon pada od 6,64 odsto u četvrtak, pa se njena cena spustila na 65,57 dolara za barel, prema podacima specijalizovanog portal OilPrice.
Na sastanku ministara zemalja OPEC+ u četvrtak, odlučeno je da se ubrza planirano povećanje proizvodnje, tako da je najavljen cilj da ova grupa zemalja proizvođača nafte u maju vrati na tržište vrati 411.000 barela dnevno, umesto prvobitno planiranih 135.000 barela.
Prema ocenama analitičara kombinacija povećane proizvodnje i slabijih globalnih ekonomskih izgleda vrši dodatni pritisak na cene nafte, što bi moglo označiti novu fazu nestabilnosti, dok tržišta još obrađuju efekte novih američkih carina.
Cene nafte već su bile u padu od oko četiri odsto pre sastanka OPEC+, jer su se investitori plašili da bi američke carine mogle izazvati eskalaciju globalnog trgovinskog rata, usporiti ekonomski rast i smanjiti potražnju za gorivom.
Analitičari banke UBS snizili su u sredu svoju prognozu cene nafte za 2025–2026. za tri dolara po barelu, na 72 dolara. Trgovci sada očekuju još veću cenovnu nestabilnost u kratkom roku, s obzirom na to da bi carine mogle biti menjane kako zemlje pokušavaju da ispregovaraju povoljnije uslove ili uvedu protivmere.
Negativnom raspoloženju na tržištu dodatno je doprinelo i izveštavanje Američke administracije za energetiku, koje je pokazalo da su zalihe sirove nafte u SAD prošle nedelje porasle za iznenađujućih 6,2 miliona barela – dok su analitičari očekivali pad od 2,1 milion barela.
