Od Moce Vukotića oprašta se domaći fudbal, ali i Srbija
Vođa jedne generacije igrača Partizana, najbolji igrač svih vremena crno-belog tima Momčilo Moca Vukotić danas je najtužnijim povodom okupio svoje saigrače, prijatelje, sportske rivale i ostale poštovaoce da mu upute poslednji pozdrav.
Na komemorativnom skupu u gradskoj skupštini od velikana koji nas je napustio u petak u 72.godini oprostili su se Duško Vujošević, Dušan Kovačević, Božo Koprivica, Nenad Stojković, Ivan Golac, Dragan Đurić, Dragan Okuka, Boško Đurovski, Dule Savić, Vladimir Petrović Pižon, Dragan Džajić, Žarko Zečević, Ivan Ćurković, Branko Rašović…
Tu su bili predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, predsednik KK Partizan Ostoja Mijailović, kompletne uprave “večitih” rivala i vodeći ljudi FSS.
Posle toga se okupljenima obratio predsednik FK Partizan Milorad Vučelić.
– Moca je po svim današnjim vladajućim pravilima, bio je pravi tihi velikan. Tiha, a prava fudbalska zvezda. Ništa vanfudbalski ga nije zanimalo, ništa nije gledao da dobije van terena i fudbalskog takmičenja, već samo na bojnom polju koje je fudbalsko igralište. Nije u blistavoj karijeri i životu imao nikakvog skandala, afere, nedoličnih reči, ispada. Ni po čemu nije ni nalik sadašnjim selebriti likovima u sportu, koji se svakodnevno, gotovo gladijatorski bore za medijsku pažnju, bila ona pozitivna ili negativna. Moca je pored porodicu, koju je obožavao, bio potpuno posvećen takmičenju u sportu, viteškom nadmetanju, golovima. Bogomdani talenat, iskazivao je i potvrđivao je samo na terenu. Istrajno je potvrđivao ljubav prema Partizanu, što, kao što znamo, nije uvek lako. Imao sam generacijsku sreću da ga bezbroj puta gledam i da mu se divim i aplaudiram. Na tome sam mu posebno zahvalan. U znak te zahvalnosti, kada se završi ova komemoracija, jednu cigaru. Tu naizgled tišinu pravog velikana ukrašava samo, a šta će mu više od toga, ukrašava veličanstvena muzika iz grla miliona navijača Partizana, koji mu oduševljeno, kroz 800 utakmica, kliču, aplaudiraju, a on im sa terena uzvraća tu energiju, koja se onda i stapa ne kao neki huk ili buka sa tribina, nego kao veličanstveni, beskrajni koncert. Razaznaju se tu i borbene reči navijača “Napred Partizan” i “Ide Moca sa Balkana”. Partizan odaje veliko poštovanje jednom od svojih najvećih igrača u istoriji i večno će ga se sećati i biti ponosan na Momčila Vukotića. Neka je večna slava Momčilu Vukotiću.
Posle njega je nastupio zamenik predsednika Fudbalskog saveza Srbije i legenda Partizana Nenad Bjeković, koji se rasplakao tokom govora.
– Ko je i šta je bio Moca, svetu i Srbiji će jednom možda neko uspeti da ispriča, a da ništa ne izostavi. Da poređa sve te rekorde, ponovi tu priču neponovljivog virtuoza, simbola jednog vremena i vrednosti. Koliko je bio legenda koja je trajala decenijama, najbolji na terenu i pored njega, koliko je bio majstor fudbalske igre, toliko je bio i idol milionima. On je bio čovek koji je generacije učio ne samo svemu na terenu, već i kako treba živeti van terena. Moca je bio simbol najviših vrednosti kao prijatelj, muž, otac i deda. Kuća Vukotića je simbol da životne vrednosti postoje i da su nezamenjive, najvrednije. Moca je bezrezervno voleo svoju Bosu sa kojom je više od pola veka delio život. Bosa je bila uz njega uz svaki početak i kraj njegovog dana, bila je uz njega nenametljivo i tiho, a tako snažno čuvajući njegov mir i spokoj, jer je njemu njegov dom bio svetinja i hram. Taj hram, njegov dom, ostao je sačuvan, nedodirljiv, uz njegovu Bosu. Svako ko ga je poznavao znao je da su njegov ponos bili sinovi Dejan i Nikola. Jednostavni, dobri, posvećeni i pošteni ljudi. Ako bi iko ikada mogao da opiše sreću i da ih dodirne, to bi bili Mocini momenti sa njegovim unucima. Tu sreću kad je Moca s njima mogli ste gotovo da dodirnete, takva je bila. Moca je bio velikan, virtuoz života, slikao je život, posvećen svakom detalju i svakom ko je bio deo njegovog života. Ja sam imao tu privilegiju da sa mojim Mocom živim, ali bukvalno. Biti njegov prijatelj značilo je da imate bezrezervnu podršku, da pomogne da stignete do svakog uspeha. Njegov pronicljiv talenat da probudi najbolje u vama bio je takav da se činio vanvremenskim. A opet, bio je tako jednostavan, skroman, nenametljiv, gospodin u svakom smislu te reči. Toliko poštovan, a tako pristupačan, iskren, otvoren srcem koji je nosio na dlanu. Svako ko je bar jednom upoznao Mocu, zna zašto ne ispraćamo danas samo legendu fudbala, već čoveka koji je bio mnogo više. Zato dragi moj prijatelju, brate moj, mi ne pristajemo na rastanak, ne umemo i ne možemo bez tebe. Zato ti ne govorim zbogom, bićeš u našim srcima zauvek.
Poznati dramski pisac i veliki Partizanovac Dušan Kovačević bio je dugogodišnji prijatelj Moce Vukotića i divnim rečima se oprostio od legende crno-belih.
– Uz veliku ljubav za svoje najbliže, Moci je Partizan bio kao porodica. Kao igrač, trener ili rukovodilac Partizana, ceo svoj vek je posvetio crno-beloj boji. O Moci kao fudbaleru napisani su mnogo telstovi, kao jednom od najboljih igrača na prostoru bivše Jugoslavije svih vremena. Pamtimo ga po virtuoznosti, mudrosti u čarobnoj igri sa loptom. Na terenu, kao i u životu je bio veliki gospodin, sa brigom za ljude sa kojima radi. Danas je tužan dan za sve ljubitelje fudbala, najpopularnije igre na svetu. Za Mocom žali svi koji vole fudbal, bio je čovek beskrajne tolerantnosti, i skromnosti, svojim čestitim, gospodskim životom ostaće upamćen da možeš dostići zvezde, a ostati tako skroman. Podržao bih ideju njegovog najboljeg učenika i legendu Partizana Saše Ilića da se stadion Partizan dobije ime po Moci Vukotiću.
