Srpska Jovanaka Orlenka, heroina balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, heroina Milunka Savić, umrla je 05. oktobra 1973. godine, ali njena legenda i životna priča živi do danas.
Rođena 1889. godine u selu Koprivnica u blizini Raške, ova neverovanto hrabra žena prijavila se kao dobrovoljac pod imenom svog brata – Miluna Savića. Uprkos što je više puta bila ranjena na bojištu, uspešno je uspevala da sakrije svoj identitet, sve do ranjavanja u Drugom balkanskom ratu, kada su bolničarke prilikom previjanja njenih grudi otkrile da je ranjenik – u stvari žena.
Od tada Milunka službuje u srpskoj vojsi pod svojim pravim imenom. Pred Prvi svetski rat dobila je čin kaplara, bila je raspoređena u čuveni “Gvozdeni puk”, najelitniji Drugi puk srpske vojske “Knjaz Mihajlo”.
– Vojvodo, hoću pušku! – nepokolebljivo je zahtevala mlada devojka koju ništa nije sprečilo da postane deo čuvenog “Gvozdenog puka”.
U jesen 1915. godine zadobila je teške povrede glave i tako povređena se povlačila preko Albanije do Krfa, gde je bila na lečenju nekoliko meseci. Ona je sa Krfa je otišla na Solunski front, gde je učestvovala u bitkama tokom leta i jeseni 1916. godine.
Prema rečima svedoka, Milunka je bila odličan bombaš, imala je taj talenat da oseti kada je najpogodnije napasti protivnika i precizno da baci bombu u neprijateljski rov. Zbog njene spretnosti i spremnosti divili su joj se mnogi muškarci.
Za pokazanu hrabrost u borbama 1917. godine prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je Milunku Savić odlikovao zlatnom Karađorđevom zvezdom sa mačevima. Nedugo zatim, Milunka dobija i priznanje francuske vojske – Legija časti petog stepena i francuski Ratni krst.
Takođe, ona je nosilac i spomenica oslobodilačkih ratova od 1912. do 1913. godine, albanske spomenice, kao i Spomenice ratova za oslobođenje i ujedinjenje. Ponela je i britanski orden svetog Majkla, kao i ruski orden svetog Đorđa Pobedonosca.
Vrhovna komanda svih vojski Antante je 1918. godine pismeno pohvalila junaštvo narednice Milunke Savić.
Rodila je jednu, a usvojila tri devojčice
Kada se rat završio, Milunka je radila pri vojci u Sarajevu. Za osam godina mlađeg Veljka Gligorovića iz Mostara udala se tokom 1922. godine. Dve godine kasnije dobili su ćerku Milenu.
Usvojila je još tri ćerke: Milku, koju je pronašla zaboravljenu na železničkoj stanici u Stalaću, svoju sestru od ujaka, rođenu u poznim godinama i Zorku, uzetu iz sirotišta na dalmatinskoj obali, koja je imala hendikep, pošto je preležala meningitis.
Nakon što je Veljko premešten u poštu Banjaluke, njihovom braku je došao kraj.
Posle kraha braka, zahvaljujući pomoći saboraca, Milunka se sa decom seli u Beograd i radi kao čistačica u banci.
Poslednje dane života provela je u stančiću u naselju Braće Jerković. Sahranjena je na Novom groblju u porodičnoj grobnici, a njeni posmrtni ostaci 40 godina kasnije preneti su u Aleju velikana.
