Danas slavimo Veliku Gospojinu, jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogoridici.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik Uspenja presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici koji je u narodu poznat kao Velika Gospojina.
Velika Gospojina, kao praznik, uspomena je na ovozemaljsku smrt Bogorodice i prema jevanđelju to je dan kada se ona vaznela na Nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Jedan od najučestalijih i najlepših narodnih običaja na Veliku Gospojinu jeste branje lekovitih biljaka i travčica, jer se veruje da je danas njihovo dejstvo još delotvornije.
Žene beru borovnice i lekovite trave, verujući da će one doneti zdravlje i blagostanje njihovim porodicama. Posebno je važan bosiljak, koji se smatra božanskom biljkom. Na Veliku Gospojinu, žene dodaju bosiljak u jela kako bi zaštitile ukućane od zla i prizvale blagoslove Presvete Bogorodice.
Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine, u znak sećanja na pobedu nad Persijancima.
Uspeniju presvete Bogorodice prethodi dvonedeljni post. U narodu je ovaj praznik poznat i kao Velika Gospojina, praznik majki i dece.
Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, ili periodu prelaza, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.
Nije dobro ništa raditi rukama, naročito poslove sa iglama, ili uopšte započinjati nov posao.
Verovalo se da na Veliku Gospojinu, malo sastrugane boje sa njene ikone ili freske, ako se popije razmućeno u vodi, može pomoći kod mnogih ženskih bolesti.
Presveta Bogorodica je i zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.
Proslavljanje Velike Gospojine u Srbiji pratili su vašari na kojima su se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljali radi upoznavanja i druženja, ili trgovine. Na vašarima su se momci i devojke upoznavali, igrali u kolu, a tu su se najčešće i svadbe ugovarale.