Usporavanje klimatskih promena je ogroman zadatak za sve, a sitnim koracima i malim promenama svako može da doprinese da se spreče ekološke nepogodne.
Naime, 2024. godine, kritični prag od 1,5 stepeni globalnog zagrevanja je po prvi put prekoračen tokom čitave godine, čime je naglašena hitna potreba od strane stučne javnosti za brzim smanjenjem globalne emisije gasova, piše BBC. Da biste znali kako ličnim primerom možete da pomognete eksperti su predložili nekoliko koraka u svakodnevici koji dugoročno mogu da naprave razliku.
Biljna ishrana
Do 2033. godine, smatra se da će na našoj planeti biti skoro dve milijarde goveda, milijardu svinja, 32 milijarde živine i skoro tri milijarde ovaca – to je oko 38 milijardi pojedinačnih životinja. Dok budu živeli, svi će emitovati gasove sa efektom staklene bašte metan i azot-oksid – molekule koji imaju efekte 28 odnosno 265 puta jače na zagrevanje planete od ugljen-dioksida. Koristiće i ogromne količine zemlje i vode potrebne za njihovo održavanje. Kao rezultat toga, među naučnom zajednicom se navodi da je za spas globalne klime od sve toplijih temperatura jedan od najuticajnijih načina na koji naša vrsta može da promeni svoje ponašanje jeste da jede manje mesa. Prema jednoj britanskoj studiji, vegani imaju ishranu koja emituje samo 25 odsto emisija ugljenika od većine mesojeda, dok i vegetarijanci i vegani imaju znatno manju potrošnju vode. I količina otpadne hrane koja se stvara i metode kuvanja koje se koriste svakog dana takođe imaju značajan uticaj na okolinu.
Putujte vozom umesto avionom
Transport je najveći izvor emisije štetnih gasova u Americi. Iako je promena infrastrukture ključna za pomoć ljudima da smanje emisije kroz transport, pojedinačne akcije i dalje mogu uveliko doprineti smanjenju štetnog uticaja. Ako redovno letite, to verovatno čini ogroman deo vašeg ugljeničnog otiska, tako da je ukidanje letenja jedan od najboljih načina da živite održivije.
Ako koristite automobil, izbor automobila koji troši manje benzina i troši manje energije i materijala za proizvodnju će smanjiti emisije, dok su električna vozila takođe ukupna neto dobit za klimu u poređenju sa svojim kolegama na fosilna goriva.
Kupujte manje odeće
Moda je glavni faktor koji doprinosi globalnom zagrevanju, odgovorna je za 8-10 odsto globalnih emisija, više od avijacije i transporta zajedno. Svake sekunde, ekvivalent kamiona za smeće punog odeće spali se ili zakopa na deponiji. Dakle, kako svoju garderobu možete učiniti održivijom? Najbolje što možete da uradite je da kupujete manje novih odevnih komada.
Umesto toga, mogli biste da povremeno iznajmite odeću.
Ređe pranje takođe može pomoći u smanjenju ugljeničnog otiska, smanjenjem potrošnje energije, kao i da spreči štetnu mikroplastiku da uđe u vodene tokove. Teško je u potpunosti reciklirati odeću – samo 1 odsto recikliranih predmeta se ponovo pretvara u novu odeću – ali možete je donirati, prodati, pokloniti prijateljima.
Birajte kućne ljubimce
Istraživanja pokazuju da držanje životinja nije uvek ekološki najprihvatljivija stvar. Uzmite mačke za kućne ljubimce, one mogu da generišu preko tri tone ugljen dioksida tokom svog života.
Ako imate kuče, korirtite reciklirane kese za pseći izmet.
Alternative grejanja
Fosilna goriva i dalje zadovoljavaju 60 odsto svetskih potreba za energijom za grejanje, a emisije iz ovog sektora i dalje rastu uprkos porastu toplotne energije iz obnovljivih izvora. Ako ćemo isključiti naše gasne kotlove – ili bar za sada smanjiti termostat, šta može da zameni ovaj izvor toplote da bi domovi bili bezbedno topli?
Toplotne pumpe su sada jedan od najefikasnijih načina za grejanje domova, pored toplotne energije iz solarne energije. Troškovi ugradnje toplotnih pumpi zabeležili su skroman pad na svetskom nivou, a predviđa se da će troškovi pasti malo dalje do 2030. godine, prema jednoj analizi. Međutim, oni su i dalje skupi početni troškovi, iako postoje finansijski podsticaji za toplotne pumpe u 30 zemalja. Međunarodna agencija za energiju procenjuje da bi do 2030. toplotne pumpe mogle da smanje globalnu emisiju ugljen dioksida za najmanje 500 miliona tona, ili ekvivalent godišnje emisije ugljen dioksida svih automobila u Evropi danas.
Prestanite da koristite plastiku za jednokratnu upotrebu
Plastika je ušla u svaki aspekt našeg postojanja. Mikroplastika je pronađena u antarktičkom morskom ledu, unutar životinja u najdubljim okeanskim rovovima i u našoj hrani i vodi za piće.
Očekuje se da će se proizvodnja plastike najmanje udvostručiti do 2050. godine. Ako nastavimo potrošnju plastike sadašnjom stopom, ona bi mogla činiti 20 odsto proizvodnje nafte do 2050. godine. Više od 99 odsto plastike je napravljena od hemikalija dobijenih iz fosilnih goriva. Teško je potpuno iskoreniti je ali možemo preduzeti korake da smanjimo potrošnju. Ovo ne može pomoći samo planeti, već i zdravlju, jer su neke vrste plastike povezane sa neplodnošću i endokrinim problemima.
Kupovina povrća van ambalaže je odličan način da se oslobodite pakovanja plastike, takođe biste mogli da počnete da kupujete mleko u staklenim flašama, zamenite prijanjajuću foliju za umotavanje sa onom koja se pravi od pčelinjeg voska, koristite papirne slamčice i pribor za višekratnu upotrebu.
