MOKRIN – Na samo nekoliko kilometara od Kikinde, u pitomom selu Mokrin, nalazi se jedna od najzanimljivijih vinarija severne Srbije — vinarija „Radlović“. Mada mnogi Vojvodinu vezuju za žita i suncokret, sve više vinarija u ovom regionu pokazuje da plodna banatska, bačka i sremska zemlja može da proizvede i vino dubokog karaktera.
Na peskovitim i lesnim terenima uz Tisu i Dunav, u mestima kao što su Irig, Vršac, a sve češće i u severnijim krajevima poput Mokrina, uzgajaju se sorte kao što su Cabernet Sauvignon, Merlot, Frankovka, pa čak i Prokupac — stara srpska autohtona sorta koja doživljava veliku renesansu.
Ono što daje posebnu vrednost crvenom vinu iz Srbije je način na koji se ono pravi — manje industrijski, više zanatski. U svakoj boci može se osetiti lični pečat vinara, zemlje i vremena u kojem je nastalo.
Od 2006. godine, Vladimir Radlović sa velikom posvećenošću i vizijom proizvodi vina koja danas krase police najprestižnijih enoloških manifestacija u regionu. Njihov Cabernet Sauvignon Radlović iz 2017. godine proglašen je za najbolje crveno vino Balkana — zasluga koja govori i o kvalitetu tla, i o umeću vinogradara.
Domaćini će vas dočekati sa vrhunskim lisnatim sirom — delikatesom koji će, ne samo otvoriti vaša čula za degustaciju vina, već i pomoći da vino uđe u vašu dušu a ne u vašu glavu. Taj magični sir će vam omogućiti da uživate u svakom gutljaju.
Kaberne sa dušom Panonije
Vino Cabernet Sauvignon Radlović 2017 nosi u sebi aromatičnu dubinu i strukturu koju retko srećemo u vinskim regionima sa ove strane Dunava. Tamna rubin boja, miris zrelog voća, šljiva i crne ribizle, sa diskretnim tonovima vanile i dima od odležavanja u hrastovim buradima — sve to čini ovo vino pravim simbolom zrelosti, stila i geografskog porekla.
Degustacija ovog vina nije samo gastronomski doživljaj, već i putovanje kroz kulturu, tradiciju i strast porodične proizvodnje koja se odvija u skladu sa prirodom, a ne protiv nje.
Zašto je važno da Srbija proizvodi svoje crveno vino?
Srbija, kao zemlja sa bogatom vinskom istorijom koja seže još u doba Rimljana, ima sve preduslove za razvoj vinske industrije — povoljnu klimu, raznoliko tlo, kao i mnoštvo domaćih sorti koje se mogu ravnopravno nositi sa svetskim vinogradima. Posebno crvena vina, poput Cabernet Sauvignona, Prokupca i Vranca, imaju potencijal da postanu zaštitni znak Srbije na međunarodnom tržištu.
Proizvodnja crvenog vina nije samo poljoprivredna delatnost — to je kulturna mapa jednog naroda. Sa svakom novom berbom, Srbija dobija ne samo ekonomsku vrednost, već i jednu novu formu nacionalnog ponosa. Razvoj vinskih puteva, vinskog turizma i edukacije o vinu utiče i na svest potrošača, ali i na povratak mladih u sela, obnovu starih vinograda i oživljavanje tradicije.
Zato sledeći put kada budete birali vino — dajte šansu nekom domaćem crvenom. Možda neće biti sa etiketom Bordoa ili Toskane, ali će nositi nešto što retko ko može da ponudi: dušu naše zemlje u čaši.
Pored ekonomskog aspekta — održavanja poljoprivredne proizvodnje, izvoza i razvoja ruralnog turizma — proizvodnja vina ima i kulturni značaj. Vino je nosilac identiteta, svedok podneblja i vremena u kom je nastalo. Podrška domaćim vinarijama kao što je „Radlović“ znači podrška očuvanju kulturnog nasleđa, zanatske tradicije i porodičnog preduzetništva.
Mokrin — nova vinska tačka na mapi Srbije
Selo koje je nekada bilo poznato uglavnom po Tucanijadi ,takmičenju Vaskršnjim kokošijim jajima danas dobija novi identitet kao vinska destinacija. O poreklu imena Mokrin postoji jedna narodna anegdota, koja se prenosi s kolena na koleno i izaziva osmeh kod svakog ko je čuje. Priča kaže da su prvi doseljenici, stigavši u ove krajeve tokom XVIII veka, zatekli pred sobom mnoštvo jezera i bara, oivičenih prelepim lokvanjima. Očarani prizorom, jedan od njih navodno je uzviknuo: „Gle, sam mokri krin!“ — i tako je, po tom cvetu, novo naselje dobilo ime Mokrin.
Iako je ova priča više plod mašte nego činjenica, doprinosi šarmu i identitetu mesta. Sa istorijskog stanovišta, verovatnije je da ime potiče od staroslovenske reči „mokrь“ što znači „vlažan“, „močvaran“, što odgovara geografskim uslovima ovog područja u to vreme. Mokrin se zaista nalazio u zoni brojnih vodenih površina, što je bilo presudno i za razvoj poljoprivrede, ali i za naseljavanje ovog plodnog banatskog prostora.
Bilo da verujete u cvet ili u vlagu, jedno je sigurno — Mokrin je ime koje se pamti, a mesto koje vredi otkriti.
Vinarija „Radlović“ je živi dokaz da i u ravnici, u uslovima koji se ne smatraju tradicionalno „vinskim“, može nastati vino svetskog kvaliteta — kada se znanje, ljubav i istrajnost stave u prvi plan.
Zato, ako se nađete u Banatu, ne propustite priliku da degustirate Cabernet Sauvignon Radlović 2017 — možda najbolji dokaz da Srbija ima šta da ponudi u svetu crvenih vina.
