ZRENJANIN – U Baroknoj sali Gradske kuće u Zrenjaninu upriličena je svečana dodela Nagrade za moderni umetnički senzibilitet Fonda „Todor Manojlović”, laureatu za 2024. godinu, reditelju i piscu Emiru Kusturici.
Nagradu Kusturici uručio je književnik Nenad Šaponja, član Upravnog odbora Fonda „Todor Manojlović“, zajedno sa Milanom Bjelogrlićem, upraviteljem Fonda i Gojkom Tešićem, koji je takođe član Upravnog odbora.
Pored priznanja, Kusturici je uručena i umetnička slika, poklon gradonačelnika Sime Salapure i Grada Zrenjanina.
– Ova nagrada znači mnogo, koliko za mene, toliko i za našu društvenu zajednicu zato što Todor Manojlović predstavlja ime koje nije svetlilo u tabloidima, nego upravo u pozadini, u onome što ostaje za večnost našem narodu da dekodira, da čita i da bolje razume društvo i umetnost – rekao je Kusturica novinarima.
Pored obraćanja laureata, Emira Kusturice i članova Upravnog odbora Fonda „Todor Manojlović”, prisutnima se obratila i Olgica Stefanović, slikarka i grafička dizajnerka iz Novog Sada, u ime Ekslibris društva Vojvodine, budući da je na svečanosti otvorena i predstavljena Međunarodna izložba male grafike – ekslibrisa posvećena Emiru Kusturici.
Upravni odbor Fonda „Todor Manojlović“ u sastavu: Gojko Tešić, Petar Arbutina, Vasa Pavković, Nenad Šaponja, predsednik i Milan Bjelogrlić, upravitelj Fonda, 13. marta izglasao je da će 33. dobitnik „Nagrade za moderni umetnički senzibilitet“ biti Emir Kusturica.
Kako su naveli, srpski i jugoslovenski reditelj, scenarista, muzičar, graditelj, književnik i bivši univerzitetski profesor, jedan je od najslavnijih svetskih filmskih režisera, ovenčan nagradama sa najuglednijih međunarodnih festivala.
„U njegovim potonjim knjigama, „Kad mrtve duše marširaju“ kao i „Vidiš li da ne vidim“ centralna tema je sudbina umetnika u doživljaju savremenog sveta i te dijabolične stvarnosti koja se pomalja ponekad u zastrašujućim obrisima.
Graditeljstvo Emira Kusturice naizgled bi se moglo posmatrati kao konzervativizam tradicionalnog tipa. Ali uvidom u sadržaje i programe koji se emituju iz ova dva žarišna kulturna centra – jasno se detektuje modernistički senzibilitet i delotvorni umetnički impuls. I Mećavnik i Andrićgrad pulsiraju frekvencijom posebnog senzibiliteta preispitivajući i prisvajajući moderne umetničke trendove iz sveta“ naveli su u obrazloženju.
Fond „Todor Manojlović” Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” svoj rad i angažman otpočeo je 21. juna 1991. godine sa ciljem prikupljanja književne zaostavštine, proučavanja, objavljivanja, popularisanja dela i čuvanja imena Todora Manojlovića, imajući u vidu značaj njegovog dela i njegovih uticaja.
Todor Manojlović (1883-1968), pesnik, dramski pisac, esejista, književni i likovni kritičar i prevodilac ostavio je za sobom značajnu, ali nedovoljno istraženu zaostavštinu. Rođeni Bečkerečanin, ali po svom opredeljenju građanin Evrope, svojom zrelošću i širinom poznavanja moderne književnosti i umetnosti, uticao je na obnovu srpske poezije još u vreme Prvog svetskog rata. Učestvovao je u zamahu koji je modernistički pokret dobio u posleratnom periodu. Pojava prve drame Todora Manojlovića „Centrifugalni igrač“ (1930) smatra se početkom moderne srpske drame. Pored Stanislava Vinavera, bio je najobrazovaniji pisac proteklog dvadesetog veka koji je pisao na nekoliko svetskih jezika. Jedini je autor istorije moderne evropske i svetske književnosti (pre Huga Fridriha) i teoretičar koji je pre T. S. Eliota uspostavio osnove modernog shvatanja književne tradicije.
