Međunarodna gimnastička federacija je osnovana 1881. godine, te tako predstavlja najstariju međunarodnu sportsku organizaciju na svetu. Poreklo gimnastike seže u daleku prošlost, u vreme kada su je filozofi preporučivali kao idealnu kombinaciju fizičkog vežbanja i intelektualne aktivnosti.
Tokom 19. veka, gimnastika je stekla ogromnu popularnost zahvaljujući sve većem broju takmičenja, među kojima se ističu i Olimpijske igre u Atini 1896. godine.
Umetnička gimnastika obuhvata niz individualnih takmičenja na različitim spravama, kao i timska takmičenja sa spravama specifičnim za svaki pol. Svaka sprava zahteva specifične veštine. Muškarci se takmiče u vežbama na tlu (parteru), na konju sa hvataljkama, na karikama, preskoku, na razboju i na vratilu. S druge strane, žene se takmiče u preskoku, na dvovisinskom razboju, na gredi i u vežbama na tlu. Svaka disciplina zahteva izuzetnu snagu, agilnost, koordinaciju i preciznost.
Do 2004. godine, gimnastičke rutine na Olimpijskim igrama ocenjivale su se sa maksimalno 10 poena. Međutim, od 2005. godine uveden je novi sistem ocenjivanja, koji kombinuje D ocenu (težina i sadržaj vežbe) i E ocenu (izvođenje), što je omogućilo veću razliku među nastupima sportista.
Razmatranje promena u sistemu ocenjivanja započelo je nakon Olimpijskih igara u Montrealu 1976. godine, kada je rumunska gimnastičarka Nađa Komaneči postala prva takmičarka u istoriji koja je dobila savršenu ocenu 10,0 za svoju rutinu na dvovisinskom razboju tokom timskog takmičenja.
Umetnička gimnastika je bila deo prvih modernih Olimpijskih igara 1896. godine i od tada je neizostavni deo svakih Igara. U početku, takmičenja su bila ograničena samo na muške sportiste, sve do Olimpijskih igara u Amsterdamu 1928. godine, kada je ženama prvi put dozvoljeno da se takmiče. Ženski program je razvijen tek 1952. godine, kada je uvedeno sedam događaja, da bi kasnije bio stabilizovan na šest događaja, što je slučaj od Olimpijskih igara u Rimu 1960. godine. U muškom programu postoji osam događaja.
OLIMPIJSKI REKORDI:
Najviše medalja u ovom sportu ima Larisa Latinina iz Sovjetskog Saveza koja je osvojila čak 18 medalja tokom Olimpijskih igara u periodu od 1956. do 1964. godine, od čega ima čak devet zlatnih, pet srebrnih i četiri bronzane medalje.
Potom sledi Vera Časlavska sa 11 medalja, pa Agnes Keleti i Poina Aštakova sa po 10.
Legendarna Nađa Komaneči ima devet osvojenih medalja, kao i Ldmila Turiščeva. Od nešto mlađih takmičarki, Simon Bajls ima sedam medalja.
Pročitajte još:
