BEOGRAD – Skupstina Srbije usvojila je u petak uveče Predlog o imenovanju 11 članova Nacionalnog saveta za kulturu, kao i izmene i dopune 14 zakona.
Među njima je Zakon o eksproprijaciji, a kojim se, kako navodi predlagač Vlada Srbije, dodatno definišu predmeti i korisnici eksproprijacije, skraćuju rokovi za postupanje, rešavaju problemi nelegalnih objekata u eksproprijaciji i definiše pitanje administrativnog prenosa.
Nacionalni savet za kulturu činiće Zoran Vapa koga je prdložio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Željko Marković (Državni arhiv Srbije), Goran Vasić (Narodni muzej), Vladimir Pištalo (Narodna biblioteka Srbije), Nebojša Kundačina (Narodno pozorište), Nevena Daković (Jugoslovenska kinoteka), Ivan Jevtić (SANU), Zlata Bojović (SANU), Isidora Bjelaković (Matica srpska), Andraš Urban i Suzana Kujundžić Ostojić sa liste nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Potrepdsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković rekla je da su svi predloženi članovi za Nacionalni savet eminenti kulturni poslenici i umetnici.
„To su ugledni stručnjaci na visokom nivou, kroz životni vek dali su doprinos našoj i svetskoj kulturi u svim oblasitma. Pored nespornog kredibiliteta garant su da će Nacionalni savet za kulturu u četiri godine ispuniti svoje zadatke i poverenje“, rekla je Gojković.
Ministarka je dodala da je to telo nekada činilo 15 članova, kada je osnovano 2010. godine, a da je sada procedura za njihov izbor pojednostavljena i da ga čini 11 članova čiji je zadatak, između ostalog da daju mišljenje o stanju u kulturi, rade na unapredenju i kreiranju kulturne politike, kao i da predlože kriterijume za sticanje statusa istaknutog umetnika i organizuju njihov izbor.
Skupstina je prethodno jednoglasno usvojila Predlog odluke o razrešenju dosadašnjih članova Nacionalnog saveta za kluturu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u sredu je, imajući u vidu kritike dela javnosti, na račun zakona o eksproprijaciji, rekao da je on u skladu sa Ustavom i da nema nikakve veze sa Rio Tintom, već je bio potreban kako bi se izbegli problemi u izgradnji infrastrukturnih projekata.
„Što se tiče zakona koji tretiraju eksproprijaciju, oni su usklađeni sa Ustavom. Taj zakon nema nikakve veze sa Rio Tintom ili slično. Suocavamo se sa problemima prilikom izgradnje projekata. Kada gradimo jedna tunel, izgubimo 160 dana u čekanju za miniranje tunela, jer želimo da izbegnemo svaku mogućnost povrede nečije imovine“, kazao je predsednik.
Izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji usvojenim u petak u parlamentu utvrđuje se da predmet eksproprijacije mogu da budu nepokretnosti u svim oblicima svojine, kao i da su svi postupci koji se vode u skladu sa ovim Zakonom hitni, imajući u vidu da se pokreću i vode u javnom interesu.
Pored Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji Narodna skupština usvojila je i Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o budžetskom sistemu; o porezu na dobit pravnih lica; kao i onog koji se odnosi na porez na dohodak građana.
Takođe, poslanici su jednoglasno prihvatili i Predlog zakona o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, i o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Usvojili su i Predlog zakona o budžetskoj inspekciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike za 2020. godinu, takođe je usvojen, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Narona skupština usvojila je i Predlog zakona o regulisanju obaveza Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu korišćenja sredstava opšte alokacije specijalnih prava odobrenih Odlukom Odbora guvernera MMF-a.
Poslanici su većinom glasova usvojili i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu izme?u KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije koju predstavlja ministar finansija kao „zajmoprimac“ za Program „Integrisano upravljanje čvrstim otpadom, faza I“.
Pred poslanicima bilo je i sedam amandmana na pet od tih 14 predloga zakona.
Tri su se odnosila na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijacij i po jedan na predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana; na upotrebu, držanje i nošenje dobara; porezima na imovinu kao i onaj o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali nijedan nije usvojen.
