SRBIJA – Nacionalni parkovi u Srbiji potpadaju pod istu delatnost poslovanja kao i zoološki vrtovi. Ali, za razliku od zooloških vrtova kojih ima nekoliko u privatnom vlasništvu, nacionalnim parkovima se upravlja kroz državna javna preduzeća ili društva sa ograničenom odgovornošću.
U našoj zemlji zvanično postoji sedam nacionalnih parkova (Fruška Gora, Tara, Kopaonik, Đerdap, Kučaj-Beljanica, Stara planina, te Šar-planina na spornoj teritoriji Kosova). Dužnost preduzeća koja njima upravljaju je da obezbeđuju zaštitu njihove prirode i kontrolišu turističke kapacitete.
Za razliku od većine predstavnika turističke industrije – kojoj ovi pravni subjekti delom pripadaju jer generišu dobar deo svojih prihoda upravo od turista – u prvoj godini pandemije korona virusa nacionalni parkovi nastavili su da posluju u plusu.
Na osnovu rezultata iz godišnjih finansijskih izveštaja kojima raspolaže „CompanyWall“, u 2021. godini svi nacionalni parkovi i parkovi prirode u Srbiji nastavili su da ostvaruju pozitivne finansijske rezultate, s tim da je samo Nacionalni park „Tara“ zabeležio pad prihoda u odnosu na prethodnu godinu (sa 3,38 na 3,22 miliona evra).
Predrag Šumarac, izvršni direktor za pravne i ekonomske poslove u JP Nacionalni park „Kopaonik“, ističe u razgovoru za biznis.rs da je čitava situacija u vezi sa korona krizom u prvoj godini pandemije doprinela da ovo javno preduzeće ostvari bolje poslovne rezultate od očekivanih.
– Imali smo jako veliki broj posetilaca na planini, posebno tokom letnje sezone, tako da se to prelilo indirektno kroz naknade hotelijera i na finansijske rezultate nacionalnog parka – objašnjava Šumarac.
Nacionalni park „Kopaonik“ se više od 90 odsto finansira iz sopstvenih aktivnosti, dok preostalih 5-10% dobija iz državnog budžeta, ali isključivo za namensku potrošnju, kao što su monitoring ili zaštita prirode.
– Srećna okolnost je da smo fokusirani na rad na otvorenom, odnosno u prirodi, tako da smo osetili manje negativne efekte nego drugi. Prve godine korone ovde je zaista bio bum što se tiče posetilaca, jer su svi bežali iz gradova u otvoreni prostor. Druge godine, međutim, osetio se pad broja posetilaca međugodišnje (ali ih je i dalje bilo više u odnosu na period pre pandemije), jer su i druge zemlje počele da se otvaraju, pa su turisti imali više opcija pred sobom – napominje Šumarac.
Među glavne zadatke javnog preduzeća koje upravlja nacionalnim parkom spada sprovođenje projekata ekološke zaštite i monitoringa. Šumarac kaže da su poslednjih nekoliko godina izdvajanja za te svrhe značajno porasla. Primera radi, u okviru Nacionalnog parka „Kopaonik“ nalazi se ograđeni deo površine 200 hektara na kome se prehranjuje divljač. Za njihovu ishranu troši se između četiri i pet miliona dinara.
Očuvanje prirodnih odlika dolazi uporedo sa uočavanjem i uklanjanjem bespravno izgrađenih objekata.
– Kada je u pitanju izdavanje građevinskih dozvola u turističkom centru i celom Nacionalnom parku „Kopaonik“, uloga javnog preduzeća je formalno mala. Dozvole izdaje ministarstvo građevine, ali bespravne gradnje na teritoriji Nacionalnog parka praktično i nema, u pitanju su tek sporadične pojave, po kuća ili dve, i takvi problemi se relativno brzo razrešavaju – kaže Šumarac.
Na pitanje kakva su mu očekivanja za predstojeću zimsku sezonu zbog pretećih spoljnih kriza, izvršni direktor za pravne i ekonomske poslove u Nacionalnom parku „Kopaonik“ ističe da su se – iako su skijališta, hotelijeri i sam park imali dobit od početka korona krize – u međuvremenu mnoge stvari promenile u poslovanju kada su u pitanju cene, lanci snabdevanja, vremena i periodi isporuka.
– Mi smo generalno uvek optimistični da ćemo dobro poslovati i uspeti da zaštitimo ovaj dragoceni prostor kojim upravljamo tako da ostane budućim generacijama, ali za to nam treba i pomoć drugih, kao i pojačana svest među stanovništvom i samim korisnicima parka – zaključuje Predrag Šumarac.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
