Ugljenična vlakna su lakša od aluminijuma i jača od čelika, ali EU želi da ih zabrani u automobilima klasifikujući ih kao opasna.
Materijali poput olova, žive, kadmijuma i heksavalentnog hroma odavno su klasifikovani kao opasni od strane Evropske unije. Ipak, još su dozvoljeni u automobilskoj industriji zahvaljujući izuzecima koji se ne odnose na druge potrošačke proizvode.
Sada bi, međutim, još jedan materijal mogao biti potpuno zabranjen u evropskim automobilima – ugljenična vlakna.
Prema novom izveštaju, Evropski parlament, koji donosi zakone unije, nedavno je završio nacrt revizije Direktive o vozilima na kraju životnog veka (ELV), koja reguliše rastavljanje i reciklažu vozila, sa ciljem da ih učini ekološki prihvatljivijima.
Ugljenična vlakna se široko koriste u avio-industriji, ali i u mnogim drugim oblastima, poput vetroturbina, automobila i u manjoj meri motocikala, jer su jača od čelika i lakša od aluminijuma.
Iako su skuplja od oba materijala, zbog složenije i skuplje izrade, u mnogim slučajevima njihove prednosti nadmašuju taj nedostatak.
Da li je tržište vredno milijarde pred uništenjem?
Svetsko tržište ugljeničnih vlakana, koje je u 2024. vredelo 5,48 milijardi dolara, prema proceni američke istraživačke firme Roots Analysis, trebalo bi da raste prosečnom godišnjom stopom od 11% i dosegne 17,08 milijardi dolara do 2035. godine.
Kako piše Nikkei Asia, automobili trenutno čine između 10 i 20% svih primena ovog materijala. Očekuje se da će taj procenat drastično porasti kako proizvođači sve više teže smanjenju težine električnih vozila.
Dodatna težina električnih automobila u poređenju s vozilima sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem (SUS) dolazi od velikih baterija koje obično zauzimaju pod.
Ugljenična vlakna se vide kao idealno rešenje – naročito za premijum brendove kojima cena nije glavni prioritet, za razliku od upravljivosti i dometa EV, koji su zbog težine kompromitovani i njima mnogo više znače.
Ugljenična vlakna mogu biti štetna prilikom odlaganja otpada
Zašto EU onda smatra da su ugljenična vlakna opasna? Razlog je to što, kada se ugljenična vlakna vezana smolom odlažu, njihova vlakna mogu da se oslobode u vazduh, izazivajući kratke spojeve u mašinama, a što je još važnije – mogu izazvati iritaciju kod ljudi ukoliko dođu u kontakt sa kožom i sluzokožom.
Kako navodi Nikkei Asia, najveći gubitnici, ukoliko ova zabrana prođe, biće tri japanske kompanije – Toray Industries, Teijin i Mitsubishi Chemical – koje zajedno drže 54% svetskog tržišta karbonskih vlakana.
Za Toray Industries, automobili su, nakon avio-industrije i proizvodnje energije iz vetra, treći po veličini segment poslovanja. Štaviše, 50% tog segmenta odnosi se na Evropu, što znači da bi ih zabrana ozbiljno pogodila.
Osim u električnim automobilima, mnogi proizvođači koriste ugljenična vlakna i u vozilima sa SUS motorima ili hibridima – McLaren, na primer, pravi čitavu „šasiju“ svojih superautomobila od tog materijala.
Dobra vest je da, čak i ako ova zabrana bude usvojena (što je veliko „ako“, jer se očekuje otpor), neće stupiti na snagu pre 2029. godine.
