Naučnici prvi put otkrili pećinu. Najmanje 100 metara duboka, istraživači pronalaze dokaze da je pećina dostupna sa površine i da bi mogla da zaštititi ljude od surovog lunarnog okruženja.
Analiza radarskih podataka koje je prikupio NASIN lunarni izviđački orbiter otkrila je da jama Mare Trankuilitatis, najdublja poznata jama na Mesecu, vodi do pećine široke 45 metara i dužine do 80 metara, što je površina koja je ekvivalentna 14 teniskih terena. Pećina leži oko 150 metara ispod površine.
Lorenco Brucone, sa Univerziteta Trento u Italiji, rekao je da je pećina „verovatno prazna cev od lave”, dodajući da bi takve karakteristike mogle poslužiti kao ljudska staništa budućim istraživačima jer su „prirodno sklonište od surovog mesečevog okruženja”.
Lunarni orbiteri su prvi put uočili jame na Mesecu pre više od jedne decenije. Smatra se da su mnogi „krovni prozori” koji se povezuju sa podzemnim pećinama kao što su lava cevi, džinovski podzemni tuneli koji se formiraju kroz vulkanske procese. Takve pećine bi, piše Gardijan, mogle da budu osnova za mesečevu bazu ili lunarno sklonište za hitne slučajeve, jer je temperatura unutra relativno stabilna i astronauti bi bili prirodno zaštićeni od štetnih kosmičkih zraka, sunčevog zračenja i mikrometeorita.
Prethodne slike snimljene sa LRO-a pokazale su da je dno jame Mare Trankuilitatis bilo posuto kamenim gromadama širine do 10 metara. Ali nije bilo jasno da li je jama bila zatvorena ili je služila kao ulazna tačka u podzemnu pećinu, kao što je cev od lave čiji se krov srušio. Istraživači su zainteresovani da proučavaju stene unutar takvih pećina jer će verovatno imati tragove o formiranju Meseca i istoriji vulkana. Pećine takođe mogu da sadrže vodeni led, resurs koji je Bruzzone rekao da je neophodan za dugoročne lunarne misije i kolonizaciju. Najmanje 200 jama primećeno je na Mesecu, a mnoge pronađene na poljima lave mogle bi da budu ulazi u pećinske podzemne cevi lave.
„Glavna prednost pećina je u tome što one čine dostupnim glavne strukturne delove moguće ljudske baze bez potrebe za složenim građevinskim aktivnostima”, rekao je Leonardo Karer, autor studije.
U pripremi za povratak ljudi na Mesec, svemirske agencije se već pitaju kako da procene strukturnu stabilnost pećina i ojačaju njihove zidove i plafone. Staništima će takođe biti potrebni sistemi za praćenje koji upozoravaju na kretanje ili seizmičku aktivnost i imaju odvojene oblasti u koje se astronauti mogu povući u slučaju da se delovi njihove pećine sruše.
„Sistemi lunarnih pećina su predloženi kao odlična mesta za postavljanje budućih baza sa posadom, jer je debeli pećinski plafon idealan da zaštiti ljude i infrastrukturu od veoma varirajućih varijacija temperature na površini Meseca dan-noć i da blokira visokoenergetsko zračenje koje okupa lunarnu površinu”, rekla je Ketrin Džoj, profesorka nauka o Zemlji na Univerzitetu u Mančesteru.
Robert Vagner, istraživač na državnom univerzitetu u Arizoni, rekao je da bi jedan od najvećih izazova bio pristup.
„Da biste ušli u tu jamu, potrebno je da se spustite 125 metara pre nego što stignete do poda, a obod je strma padina rastresitog krhotina gde će svaki pokret poslati male lavine na bilo koga ispod”, rekao je.
Pročitajte još:
