Na Marsu otkrivene skrivene rezerve vode: Oblast podseća na neke regije na Zemlji

Zajednička misija Evropske unije i Rusije otkrila je „značajne količine vode“ koje leže neposredno ispod površine Marsa, a naučnici kažu da bi je budući istraživači mogli „lako iskoristiti“.

Najveći kanjon u našem Sunčevom sistemu, dolina Marinera, nalazi se južno od Marsovog ekvatora i oko 10 puta je duži i pet puta dublji od Velikog kanjona u Arizoni. On sadrži vodeno telo veličine Holandije, objavila je u sredu Evropska svemirska agencija (ESA).

Vodu je detektovao „ExoMars Trace Gas Orbiter”, zajednički projekat ESA i ruske svemirske agencije Roskosmos. Satelit je otkrio veliku količinu vodonika na manje od metra ispod površine kanjona, a kako se molekuli vodonika vezuju za molekule vode, otkriće ukazuje na to da je tlo na toj lokaciji bogato vlagom koja je najverovatnije u obliku leda.

– Otkrili smo da je centralni deo doline Marinera prepun vode – sadrži daleko više vode nego što smo očekivali – napisao je Aleksej Malahov iz Instituta za svemirska istraživanja Ruske akademije nauka.

– Ova oblast može se uporediti sa oblastima permafrosta na Zemlji, gde vodeni led trajno ostaje pod suvim tlom zbog konstantno niskih temperatura – dodao je Malahov.

U saopštenju za štampu Evropska svemirska agencija navodi da vodeni led obično isparava u ovoj oblasti Marsa zbog temperature i pritiska u blizini ekvatora planete. Ipak, ova vodena površina veličine Holandije ne ukazuje na prethodno nepoznatu mešavinu atmosferskih uslova ili na to da se vodena površina na neki način povećava.

Ovo otkriće nije prvi znak vode na Marsu. Ledene kape pokrivaju polarne regione Marsa, a prethodne misije ESA pronašle su potencijalnu zalihu vode nekoliko kilometara ispod njegove površine. Međutim, najnovije otkriće, da je ova voda, kako ESA tvrdi, znatno „upotrebljivija“, čini „dolinu Marinera još verovatnijim ciljem za buduće misije istraživanja planete“.

„Trace Gas Orbiter” lansiran je 2016. i počeo je da kruži oko Marsa dve godine kasnije. Prvobino je bilo pranirano da to bude zajednički projekat na kom bi radile ESA i NASA, ali Evropljani su se udružili sa Roskosmosom 2012. godine, nakon što je američki predsednik Barak Obama smanjio Nasin budžet. Orbiteru će se 2022. pridružiti evropski rover i ruska površinska platforma, dok se potraga za tragovima nekadašnjeg života na Crvenoj planeti nastavlja.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.