Na koji način krave mogu da ublaže klimatske promene

Stočarska industrija dosta utiče na globalne emisije metana, gasa sa efektom staklene bašte koji doprinosi klimatskim promenama.

Rešenje za smanjenje njegovog ispuštanja u atmosferu je u upotrebi nutritivnih dodataka za krave.

Kako piše Danijela Kirovski, redovni profesor Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, kravama u ishrani i varenju hrane mogu da pomognu braon morske alge, beli luk ili tanini.

– Uz njihovu pomoć, moguće je modulirati metabolizam na način da se promeni sastav mikroorganizama u pravcu smanjenja emisija metana, ali da se istovremeno poveća sinteza ključnih prekursora za sintezu proizvoda kao što je mleko, bez ugrožavanja zdravlja životinja – objašnjava Kirovski.

Prema njenim rečima, glavni razlog sinteze metana u buragu je neutralisanje proizvedenog vodonika koji se stvara tokom razlaganja biljne hrane, jer bi njegov višak narušio zdravlje krava.

– Međutim, ukoliko se preuzimanje vodonika preusmeri na one metaboličke puteve koji su uključeni u sintezu mleka, a to je, na primer, sinteza propionata (kiselina bez jednog vodonikovog jona), onda se ostvaruje osnovni cilj smanjenja emisije metana ali uz povećanje stočarske proizvodnje – dodaje se u tekstu.

Rezultate takvih istraživanja neophodno je izmeriti, ali dodaje se da merenje metana koji emituju krave zapravo uopšte nije jednostavan poduhvat.

Procenjuje se da se u Sjedinjenim Američkim Državama, gde stočarska industrija broji nešto preko 90 miliona krava, direktno iz digestivnog trakta krava godišnje emituje oko 6,25 miliona tona metana.

Slična brojka važi i za Evropsku uniju, gde je utvrđeno da se emituje nešto preko 6,6 miliona tona ovog gasa.

To nisu zanemarljive brojke jer je stočarska industrija uopšte odgovorna za 21,3 odsto svetske antropogene emisije metana, pri čemu se između 90 i 95 odsto metana koji potiče sa farmi krava oslobađa prevashodno – podrigivanjem.

U Srbiji, za ovaj važan izvor emisija metana ne postoje podaci, iako domaća stočarska industrija, po poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, broji oko 860.000 goveda.

Pročitajte još:

Melioracije – ključni problemi vodoprivrede Vojvodine

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu održan je naučno-stručni skup „Melioracije – ključni problemi vodoprivrede u AP Vojvodini“. Događaj je otvorio pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Vladimir Galić, a panel diskusiju vodili su profesori sa Departmana za uređenje voda, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, stručni inženjerski kadar JVP „Vode Vojvodine“, predstavnici vodoprivrednih preduzeća […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.