Poljoprivredniku u Srbiji danas je, više nego ikad, potrebna edukacija za odabir i rad sa savremenim mašinama i uređajima.
Kod nas se poslednjih godina dosta raspravlja o tome kakva nam je budućnost poljoprivrede i ruralnih sredina sa aspekta digitalizacije i novih tehnologija. Hoćemo li i dalje u decenijama koje dolaze biti „obećana zemlja seljaka” ili kao država sve više postajemo poslovni prostor za programere i kompjuteraše? Ne postavljamo ovo pitanje bez razloga, s obzirom na to da izvoz IKT (informaciono-komunikacione tehnologije) i usluga iz ove oblasti sve više preskače poljoprivredu po stvorenoj bruto dodatoj vrednosti, koja ulazi u obračun BDP-a.
Agroekonomista Milan Prostran kaže da ove dve oblasti, IKT i poljoprivreda, ipak, imaju potpuno različit karakter i nisu za poređenje.
– Kod proizvodnje hrane nije sve u novcu i zaradi, koja je bitna, ali nije presudna za život stanovništva. Poljoprivreda ima strateški značaj za prehrambenu sigurnost nacije, ali, za razliku od IKT, poljoprivreda u dobroj meri zavisi od klimatskih prilika. I cene poljoprivrednih proizvoda su dobrim delom zavisne od geopolitičkih faktora, što najbolje pokazuju aktuelni ratovi u Ukrajini i Pojasu Gaze – ističe Prostran.
U stručnoj javnosti, s obzirom na stanje i perspektivu razvoja poljoprivrede, postavlja se i pitanje o orijentaciji agrarne politike u godinama koje su pred nama, tim pre što predstoji (već i kasni!) izrada nove strategije poljoprivrede 2024-2034. godine. Ovo je posebno važno jer živimo u vremenu kada je, zbog sve složenijih međunarodnih okolnosti i ratnih dešavanja, neophodno da se poljoprivrednicima stvore adekvatni uslovi za proizvodnju hrane, a samim tim i obezbedi prehrambeni suverenitet nacije.
Kako do bespovratnih sredstava u oblasti digitalne poljoprivrede?
Činjenica je da je tehnološko-informatički napredak umnogome izmenio život prosečnog čoveka, a poljoprivrednicima se, po mišljenju eksperata, promene dešavaju gotovo svakodnevno, posebno u delu inovacija u proizvodnji. Novim tehnologijama i mehanizacijom umnogome se, praktično u hodu, menja način proizvodnje na njivama, u voćnjacima i vinogradima, ali i same prodaje poljoprivrednih proizvoda. Za tržišni uspeh, savremenom poljoprivredniku nije dovoljno samo da proizvede, već mora i da osmisli nove proizvode, pravilno formira njihovu cenu, kao i da mesto prodaje izmesti onlajn, preko berze ili na neki drugi način.
Stručnjaci su mišljenja da će u bliskoj budućnosti nove tehnologije biti sve traženije i dominantnije na njivama. To je, smatraju, u svakom slučaju pozitivan trend, koji daje vetar u leđa sveukupnom napretku u poljoprivrednoj proizvodnji. Koliko su za sve to naši poljoprivrednici platežno spremni i koliko je obrazovni sistem u stanju da prati sve te inovacije u digitalnom napretku proizvodnje? Posebno što urađena istraživanja ukazuju na činjenicu da polovina nosilaca gazdinstava (RPG) nije dovoljno tehnički pismena da bi prešla na digitalno poslovanje.
– Poljoprivrednicima je u eri digitalizacije nesumnjivo potrebna stručna pomoć. Posebno u odabiru novih tehnoloških rešenja kako bi u praksi bila prepoznata od njih samih – smatra prof. dr Miladin Ševarlić, dodajući da je današnjem poljoprivredniku više nego ikad potrebna edukacija za rad sa novim tehnologijama koje, pre svega, treba da služe poljoprivrednicima, a ne da ih udaljavaju od proizvodnje.
Poljoprivreda je tradicionalno sektor koji kod nas najsporije reaguje na primenu inovacija i digitalnih tehnologija, ali se u tom pogledu polako, ali sigurno, menja svest. Uz sve naprednije, uglavnom mlađe poljoprivrednike koji usvajaju tehnološke inovacije i rešenja, sve je više primera da se velike kompanije, poput „MK grupe” i „Delta agrara”, već uveliko prestrojavaju na digitalnu poljoprivredu. Primera radi, „MK grupa” je pokrenula „Digitalnu akademiju” i projekat „Digitalni agronom” sa ciljem da se unaprede agronomska znanja i menadžerske veštine zaposlenih.
– Da bi se naš poljoprivrednik upoznao i shvatio značaj digitalizacije u poljoprivredi, edukovao se i podstakao na korišćenje njenih prednosti, potrebno je da sve državne, nevladine organizacije, pa i svaki pojedinac, nesebično daju svoj doprinos tom nastojanju. Zvaničnici iz Ministarstva poljoprivrede neretko ističu da je digitalizacija poljoprivrede jedan od najvažnijih prioriteta u razvoju. Kada je već tako, a vidimo da je u Evropi to već uveliko zaživelo, prvo što mora da se uradi je povećanje sredstava za digitalizaciju i edukaciju poljoprivrednika – smatra Prostran.
Stručnjaci su, takođe, jedinstveni u oceni da samo veće ulaganje države u poljoprivrednu infrastrukturu, kao i investicije u proizvodnju i mlade poljoprivrednike, donose boljitak.
U svakom slučaju, pred nadležnim državnim organima, pre svega Vladom Srbije i Ministarstvom poljoprivrede, stoje nimalo laki zadaci. Uz nastavak uspešno započete implementacije eAgrara, potreban je i radikalniji zaokret u agrarnoj politici, što će, verujemo, biti i notirano u budućoj strategiji poljoprivrede 2024-2034. Posebno se to odnosi na prioritete u investiranju i definisanje razvojnih projekata od opšteg interesa za poljoprivredu, ali i za same poljoprivrednike.
