BEOGRAD – Vrhunac njegovog podvižničkog života dogodiće se u manastiru Ostrog, gde je proveo poslednjih 15 godina svog života.
Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac važna je ličnost u pravoslavlju i jedan od najpoštovanijih pravoslavnih svetaca na Balkanu.
Rođen je kao Stojan Jovanović 28. decembra 1610. godine u selu Mrkonjići, nedaleko od Trebinja, u čestitoj porodici hercegovačkih težaka. Od malih nogu ga je vodila želja za duhovnim životom, a roditelji su ga zbog straha od danka u krvi već sa 12 poslali u skrivenim manastir Zavalu, gde je njegov stric Serafim bio iguman.
Nakon sticanja osnovnog obrazovanja u manastiru, Stojan se seli u trebinjski manastir Tvrdoš. Tamo je nastavio svoje obrazovanje i na kraju primio monaški postrig i sveštenički čin. Tokom tog perioda, svedočio je teškim vremenima za pravoslavnu zajednicu, zbog pritisaka unijatskih misionara iz Dubrovačke nadbiskupije i turskih vlasti. Kao arhimandrit odlazi najpre u Pećku Patrijaršiju, a potom na Svetu Goru i dalje u Vlašku i Ukrajinu.
Godine 1638. Vasilije je postao mitropolit hercegovački, a njegova borba nije bila jednostavna. Suočavao se sa mnogim preprekama, poput turskih pritisaka i unutrašnjih sukoba među plemićima. Uprkos svim teškoćama, uspeo je da ostane posvećen svom narodu i veri, obezbeđujući duhovnu podršku pravoslavnim hrišćanima u regionu.
Kada su Turci razrušili manastir Tvrdoš, Vasilije je krenuo na Svetu Goru, ali su ga ljudi iz Bjelopavlića uočili i molili ga da ostane i pomaže im uz obećanje da će mu svako davati po mericu pšenice za izdržavanje. Vladika je ostao i najpre se podvizavao u jednoj pećini u Pješivcima, a kasnije prelazi u ostrošku pećinu.
Vrhunac njegovog podvižničkog života dogodiće se u manastiru Ostrog, gde je proveo poslednjih 15 godina svog života. Umro je 1671. godine, a njegove mošti su ostale očuvane i poštovane u manastiru Ostrog, koji je postao mesto hodočašća za vernike, bez obzira na njihovu veroispovest. Njegovo nasleđe i čuda koja su se dešavala posle njegove smrti učinili su ga izuzetno poštovanim svetiteljem.
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, a godišnje okupljanje vernika u Ostrogu na Trojičine dane predstavlja manifestaciju njegovog znatnog uticaja na duhovni i kulturni život srpskog naroda. Imanje posvećeno njemu u Nikšiću, koje je izgradio knez Nikola I Petrović, predstavlja još jedan značajan simbol njegovog nasleđa i ponosa.
