AGRAR – Naše muzno govedarstvo je u višedecenijskoj krizi, po padu broja grla, ali ne toliko po proizvodnji, jer je po muznom grlu povećana, a doba korone i politička situacija sa Ukrajinom i Rusijom je dovela do drastičnih promena u proizvodnji, ne samo u Srbiji nego i u Evropi, rekao je Tanjugu Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.
Naveo je da su hrana za životinje, energenti, priprema te hrane poskupeli, jer ko se bavi muznim govedarstvom mora da se bavi i ratarstvom u proizvodnji.
Prema njegovim rečima, nisu se snašli, imali su konstantnu prozvodnju bez nestašica što je, kako kaže, veliki uspeh, ali treba sesti i videti kako dalje.
– Sistemska rešenja moraju da razgraniče proizvodnju u centralnoj Srbiji i u Vojvodini. To nisu isti uslovi, ako govorimo o premijama za mleko ili podsticajima sigurno ne može da bude istog ranga. Naša proizvodnja mleka se uglavnom količinski odvija u centralnoj Srbiji, tu su domaćinstva i posedi usitnjeni, nemaju velike površine pod žitaricama i tu mora da se napravi prva razlika”, rekao je Budimović.
Kazao je da su bitni i genetika i reprodukcija, kao i da udruženja farmera, koja uglavnom reaguju u kriznim situacijama, pokušaju da sklope čvrste partnerske ugovore sa mlekarama, odnosno prerađivačima, a kao još jedan bitan faktor naveo i trgovce.
Kako je rekao, uzrok nezadovoljstva su cene zbog velikog raspona za isti posao – 40 i za 70 dinara po litru.
-Država je uradila šta je mogla u smislu podsticaja, ne finansiranja prozvodnje, već podsticaja i to je dosta para. Jednostavno, ta pomoć farmerima treba da da rezultate. Najviše novca ide za premiju za mleko koja ne daje rezultate, jer je nezadovoljstvo veliko. Veliku ulogu treba tražiti i u mesto gde može da se utiče – to je odnos između mlekara i trgovaca. Vidimo da su oscilacije cena od prošle godine kada je bila destabilizacija u snabdevanju jedan kratak period, posle toga je sve išlo normalno u smislu snabdevanja”, rekao je Budimović.
Naveo je da je muzno govedarstvo veoma specifično i treba detaljno sagledati tu vrstu proizvodnje da kada farmeri u partnerskim ugovorima dogovaraju cene kroz svoja udruženja, mogu da kažu ako bude viša cena da tu dobit dele, kao i da kada cena pada, da gubitak podele.
Prema njegovim rečima, nijedan farmer nema istu cenu i plaćanja i proizvodnje mleka, ali ima dosta zajedničkih imenitelja koji mogu na neki na način da kažu koja su minimalna odstupanja i koja je realna cena. ”Srbija je uvela taksu na mleko i mlečne prerađevine.
Prevelmani, posebno carinsko opterećenje koje se primenjuje poslednje dve nedelje, još nije dalo očekivane rezultate. To je mera koja se primenjuje prilikom uvoza određenih vrsta proizvoda, posebno opeterećenje i to je u jednom procentu bilo definisano Sporazumom o stabilizaciju i pridruživanju i postoji mogućnost da se to objasni u Briselu.
Kada dođe do velikih poremećaja na tržištu, treba da se dokumentuje i traži od EU, a Evropske komisija se ljuti što mi to sad primenjujemo. Jednostavno, prete nekim kontra merama prilikom izvoza nekih naših primarnih proizvoda tipa žitarice i voće, poput jabuka i malina”, izjavio je Budimović. Kako je objasnio, traže da se primeni reciprocitet i da je Srbija u nekom trenutku imala nedostatak mleka, zatim uvoz, pa za kratak period do izvoza i, kako je rekao, treba dokazati da je to tako za kratko vreme.
-U proleće većina krava se teli i to samim tim rezultira povećanjem prozvodnje sirovog mleka, ali to je povećanje do 20 posto, nema većih faktora proizvodnje i zelena hrana daje veću količinu mleka. Mi proizvodimo dovoljno za sopstvene potrebe, nama je potrebno da nam se omogući plasman na tržišta, i to proizvoda od mleka, kao što je CEFTA, Kina, Ruska federacija, Saudijska Arabija. Ni jedna država u svetu nema toliko dobrih trgovačkih ugovora sklopljenih i sa Evropom, Amerikom, Kinom, Turskom, Saudijskom Arabijom, a jednostavno to se ne realizuje”, kazao je Budimović.
Dodao je da i to jedan od faktora koji bi trebalo uzeti u obzir i razraditi ga. Prema njegovim rečima, nije običaj da prasetina, odnosno živa prasad, budu skuplja od jagnjadi i da je prošle godine u ovo doba cena prasadi bila 230-260 dinara po kilogramu žive vage, dok su jagnjad bila oko 400 dinara, a sada je to izjednačeno.
-Nedostatak je prasadi u Srbiji i Evopi. Evropa je krenula u restrikciju proizvodnje u stočarstvu zbog zagađenja okoline i proizvodnje metana.Tu je i bolest afričke kuge i svinje koja je vrlo prisutna u EU i koja je ekonomska bolest za ove životinje i doprinela je da se broj prasadi smanji. To je objašnjenje – izjavio je Budimović.
Kaže da će biti dovoljno mesa za praznike i da nema potrebe za brigom. Kako je rekao, najavljene su i akcije pojeftinjenja i da je ovo pravi trenutak da se u proizvodnji svinja napravi zaokret u pozitivnom smislu, a to je da se poveća broj prasadi koji treba da uđe u tov.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
