Kao dokaz da fetus čuje muziku, stručnjaci navode da novorođenčad više vole melodiju koju je majka pevala kad je bila trudna nego neke nove melodije koje majka peva kasnije
Giselle E. Whitwell, muzička edukatorka i terapeutkinja, već 20 godina proučava uticaj muzike na prenatalni razvoj dece. Širom sveta održavala je predavanja i radionice o važnosti muzike i zvuka u trudnoći, a u svojim istraživanjima poziva se na mnogobrojne studije i naučna otkrića.
Uticaj muzike na telesno, mentalno, emocionalno i duhovno stanje ljudi poznat je odavno, a sada je i naučno potvrđen. Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji u gradu Irvine otkrili su pozitivan uticaj Mozartove muzike na matematičku inteligenciju i orijentaciju u prostoru kod dece, a poznati britanski violinista Yehudi Menuhin tvrdi da muzički talent duguje svojim roditeljima koji su pevali i svirali pre nego što se rodio.
PEVANJE USPAVANKI VAŽNIJE OD GOVORA
Mnoga istraživanja proučavala su uticaj uspavanki na fetus. Dr Michel Odent veruje da trudnice imaju prirodnu potrebu za pevanjem svom detetu, a u prošlosti su žene širom sveta uvek pevale uspavanke svojoj deci. Pevanje ima jači i bogatiji spektar nego govor, a istraživanje lingvista i muzikologa Davida Whitwella naglašava da su pevanje i pesma čak stariji od govora.
Prvu jezičku lekciju fetus dobija u materici, a bebama gluvih majki često nedostaje ova prva lekcija što se kasnije vidi u razvoju govora deteta. Slično tome, ptice pevačice koje su se izlegle kod tihih ‘pomajki’ ne znaju pevati.
Kao dokaz da fetus čuje muziku, stručnjaci navode da novorođenčad više vole melodiju koju je majka pevala kad je bila trudna nego neke nove melodije koje majka peva kasnije.
Bebe u materici slušaju i uče uzorke zvuka i frekvencija značajnih za vlastitu kulturu, a mogu čuti zvukove u rasponu od 16 do 20 000 Herza. Naučnici tvrde da fetus najpre reaguje na niže frekvencije, a kasnije na sve više, piše bebologija.rs.
KAKO FETUS REAGUJE NA GLASNE ZVUKOVE?
Japansko istraživanje otkrilo je da su trudnice koje su živele u blizini aerodroma u Osaki rodile manju decu i bile sklonije preranom porođaju. Jaka buka veže se i uz neke porođajne mane. Giselle E. Whitwell kao primer navodi ženu koja je u 7. mesecu trudnoće posetila zoološki vrt i prisustvovala je hranjenju lavova. Zbog snažnih krikova životinja, fetus je reagovao udarcima zbog kojih se trudnica nije osećala dobro. Kasnije se ispostavilo da je njeno dete u razdoblju od 7 godina imalo blaži poremećaj sluha i reagovalo je kada je gledalo TV program koji prikazuje lavove i slične životinje.
Ima još puno primera kada je fetus postao hiperaktivan u dodiru s glasnom muzikom ili drugim jakim zvukovima.
BEBA U STOMAKU KREĆE SE U RITMU MUZIKE
Peter Hepper otkrio je da bebe reaguju i dugoročno pamte muziku iz televizijskih sapunica koje su njihove majke gledale tokom trudnoće. Novorođenčad reaguju na tu muziku ubrzanim otkucajima srca i živahnijim stanjem.
Giselle E. Whitwell zaključuje da nerođene bebe najviše vole slušati uspavanke koje pevaju njihove mame ili laganu baroknu muziku poput Vivaldija i Handela čiji je tempo sličan ritmu našeg srca kada smo smireni. Neka istraživanja otkrila su da su novorođene bebe mirnije kada slušaju zvuk vode i mora jer ih podseća na zvukove koje su slušali u majčinom stomaku.
Stručnjaci tvrde da je prenatalni zvuk važan za prenatalni razvoj i pruža temelj za kasnije učenje i ponašanje, a bebina izloženost muzici koja joj odgovara kada je još u majčinom stomaku pomaže joj u njenom kasnijem psihičkom, emotivnom, intelektualnom i duhovnom razvoju.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
