Porodična farma Davidovića u Svrljigu je jedna od najvećih farmi tovnih ćurki u tom delu Srbije.
Uzgajaju više od 200 ćurki u jednom turnusu, uz proizvodnju koka nosilja i 300 pilića u svakom od pet turnusa.
Krenuli su sa idejom da samo imaju kvalitetno meso za brojnu porodicu, ali se vrlo brzo pokazalo da u lokalu imaju i komercijalno tržište za svoj proizvod.
Taj skok sa uzgoja za lične potrebe na komercijalni tov, Davidovićima je svakako bio olakšan time što sva hrana dolazi sa njihov njiva tako da kvalitetnih žitarica ne manjka. Takođe, ne treba zanemariti da je u pitanju porodični biznis, što znači da svaki član tu ima neka zaduženja, ali i da nema troškova dodatne radne snage.
– Krenuo sam sa pet ćurki i pedeset tovnih piladi i deset kokica nosilja. To je bilo dovoljno za našu desetočlanu porodicu. Ali, kad smo videli da slična proizvodnja u ovom kraju nije raširena odlučio sam se da proširim kapacitete – kaže Mile Davidović, uzgajivač živine.
Tako su Davidovići istovremeno počeli da proširuju i objekat i uvećavaju broj živine. Već sledeće godine su imali 50 ćuraka i 80 pilića. A onda sa zaključio da sa istim utrošenim vremenom i malo većim radom može da se čuva mnogo veća količina i tako samo došli do 200 ćuraka, priča ovaj domaćin koji je dugo bio direktor jedne poljoprivredne zadruge.
A potrebe povećane proizvodnje živine sa sobom su povukle i onaj drugi deo poljoprivrednih aktivnosti kojima se Davidovići bave – ratarstvo.
– U funkciju smo stavili i dotad zakorovljene površine. Tako smo aktivirali četiri do pet hektara svojih oranica da bismo proizvodili stočnu hranu, odnosno kukuruz, pšenicu i ječam, i napravili meso koje je zdravije i ukusnije. To što sami pravimo hranu povećava nam profit za 30 odsto. Cena pšenice i kukuruza je prošle godine bila 20 dinara, danas je 40, pa vi vidite – ističe ovaj živinar.
Kada se sve ovako složi, ne izostaju ni rezultati.
– Mogu slobodno da kažem da u ovom poslu ima profita. Ovakva proizvodnja ne zahteva kabastu stočnu hranu, ni veliki utrošak radne snage jer posla ima za po dva sata ujutro i uveče. A tržište postoji – objašnjava Mile Davidović.
Kupci su mu, kaže Davidović, „klijentela koja ima para“.
– Profesori, doktori, sudije, notari, nutricionisti… svi oni koji znaju šta je kvalitetno meso. Ćureće meso jeste skuplje, ali je i bolje nego pileće ili svinjsko – napominje Davidović.
Profit će Davidovići još da povećaju. U naredne dve godine broj ćurki će porasti na 500, ali umesto da samo prodaju ćurke, Davidovići će prodavati i ćureće meso iz mini klanice koju planiraju da naprave. U toku su radovi na hladnjači i sušari. Tako će proširiti i tržište, jer više neće prodavati živinu u lokalu već će meso moći da plasiraju širom Srbije.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
