“Spolja gladac – iznutra jadac” – da li se ova narodna poslovica može primeniti na poslovno okruženje i kulturu ne samo domaćih, već i svetskih korporacija, i da li je posao u takvoj jednoj kompaniji koja na oko deluje savršeno zaista baš onakav kakav nam se čini kada posmatramo spolja?
Korporativni posao – iako zvuči primamljivo, krije dosta surovih istina, koje većina ne može ni da nasluti, dokle god se nalazi sa druge strane njegovih “zidina”. Na prvi pogled, sve izgleda sjajno, i prosto vas mami da se baš u jednoj takvoj kompaniji zaposlite: elegantan “dres kod”, radno vreme od devet do pet, propagiranje “misije i vizije”, fantastično opremljene kancelarije, reklame i bilbordi koji poručuju kako su ljudski resursi najvažniji resursi kompanija, briga o ekologiji i slično. Ali, korporativna sredina u sebi krije i mnoštvo izazova sa kojima se zaposleni susreću gotovo svakodnevno.
U korporaciji ste samo broj
Iako sigurno postoje korporacije koje svoje resurse zaista cene i u njih ulažu, u većini slučajeva u sistemima tog “kalibra” zaposleni postaju samo broj: po imenu i prezimenu vas prepoznaju samo kolege sa kojima ste nekada sarađivali direktno. Na odbrani mesečnih ili godišnjih rezultata, nigde se ne navode imena i prezimena zaposlenih – samo ukupna cifra i procenat fluktuacije. Dodatno, vaša vrednost za kompaniju i vezana za vašu poslednju ocenu učinka/evaluaciju. Dobri ste koliko ste dobili dobru ocenu za prošli mesec. Čak i ako ste bili “najbolji igrač” 5 godina zaredom, ako iz bilo kog razloga niste uspeli da dobijete najbolju ocenu ove godine, osuđeni ste na propast.
Forma je važnija od suštine
Osnovni princip poslovanja velikih korporacija jesu striktna pravila koja važe za sve. I istina, veliki sistemi bi se bez ikakvog poretka veoma brzo urušili, ali često su upravo ta kruta, potpuno nefleksibilna pravila uzrok nezadovoljstva velikog broja zaposlenih. Standardi i procedure po kojima se radi apsolutno sve, počevši od priprema prezentacija, preko nabavke kancelarijskog materijala i sve do ugovaranja, zaposlene praktično stavljaju u “limenu kutiju”, ograničavajući ih da makar malo iskažu sopstvenu individualnost i kreativni pristup i nađu rešenje na koje će biti ponosni. Forma je često važnija od suštine, pa se tako decenijama unazad nešto radi na određeni način “jer to tako treba” i “jer je neko pre mene tako radio”.
Ljudi su ljubazni prema vama samo kada ste uticajni ili kada ste im potrebni da obave svoj zadatak
Jednom kada se promeni potreba ili vaš uticaj, menja se i njihovo ponašanje, a vi prestajete da postojite. I za njih i za sistem. Neko ko postane vaš najbolji prijatelj tokom godinama koje ste radili zajedno može da prestane da se javlja na hodniku čim se vaša uloga promeni, pogotovo ako sa rukovodećeg mesta odete na mesto niže na korporativnoj lestvici.
Dva života – korporativni i privatni
Život “od devet do pet” mnogima zvuči korektno, a posle toga ste slobodni. Ipak, korporativno okruženje često očekuje daleko više od toga. Očekuje da posao bude ispred privatnog života, ispred ličnih potreba i lične želje za napretkom, zauzvrat nudeći i ističući nešto što su osnovna prava svakog zaposlenog – zaradu koja se isplaćuje na vreme, godišnji odmor u skladu sa zakonom i zdravstvenu zaštitu. U trci da se ostvare i dokažu u kolektivu, korporativni kadar često zapostavi ono što je daleko važnije – a to je porodica, odnosno život izvan posla.
Druga strana medalje
Veliki kolektiv nesumnjivo u sebi krije mnogo različitih ličnosti, jer kako kažu, sto ljudi, to ćudi. Ima i onih koji su radosni i spremni da novim generacijama prenesu znanja i stvore ugodnu atmosferu za rad , dok ima i onih drugih, ne tako kolegijalnih. Na društvenim mrežama sve je više ljudi koji javno iznose sa čime su se sve susretali u kolektivima, a evo samo nekoliko primera:
- Znanje se čuva samo za sebe – retke su kolege koji će sa zadovoljstvom podeliti svoja znanja, stečeno iskustvo i kontakte
- Seksizam i ejdžizam – sa ovime se češće susreću žene (iako ni muškarci nisu pošteđeni u potpunosti), koje u poslovnom okruženju bivaju diskriminisane na osnovu pola ili godina i posmatrane kao nesposobnije u odnosu na starije kolege muškog pola
- Ukoliko se kod vas prepozna ambicija i želja za napredovanjem, “natovariće” vam se dodatni posao koji najčešće neće biti dodatno plaćen
- Penjanje po “korporativnoj lestvici” pokušaće da osujeti većina kolega
- Često u poslovnom okruženju postoje “krtice” koje će se prema vama postaviti prijateljski, samo da bi izvukli iz vas informacije ili poslovne ideje. Pre ili kasnije će vas “ocinkariti” rukovodiocu ili zasluge za vaše ideje preuzeti na sebe
- Ako iznosite svoje mišljenje, a vaš šef to bude cenio, među kolegama verovatno nećete biti omiljeni
- Ostajanje prekovremeno će vremenom postati norma, pa kada odlučite da na vreme izađete sa posla, uslediće u najmanju ruku cinični komentari, a nekada čak i kritike
- Ako na posao nosite svoju hranu i jedete izdvojeni od drugih, kolege će to protumačiti kao neprijateljsku nastrojenost
- Za zasluge će najčešće biti zaslužan čitav tim (na čelu sa rukovodiocem), dok će u slučaju greške krivicu snositi pojedinac
Naravno, sve ove negativne strane korporacije postaju (skoro) zanemarljive kada radite posao za koji ste se školovali i koji volite, u kolektivu u kome sa kolegama imate prijateljski odnos i neophodnu dozu poštovanja.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
