BEOGRAD – U Beogradu je nedavno održana konferencija pod nazivom “Look up”, koja je okupila svetske stručnjake i akademike koji su razgovarali o izazovima i rešenjima u oblasti zelene tranzicije i energetske održivosti. Ova tema postaje sve relevantnija u svetlu sve većih klimatskih promena i potreba za održivim razvojem.
U Srbiji se, s druge strane, vode rasprave o mogućnostima eksploatacije litijuma, resursa koji je ključan za zelenu tehnologiju, ali i o njegovim ekološkim i socioekonomskim implikacijama. Dok se neki zalažu za otvaranje rudnika kako bi se zadovoljile globalne potrebe za litijumom, drugi ističu rizike po životnu sredinu i lokalne zajednice. Konflikt oko eksploatacije litijuma dodatno je osvetlila i pomenuta konferencija, koja je naglasila potrebu za održivim rešenjima i odgovornim pristupom u procesu zelene tranzicije.
“Potrebni novi rudnici da bismo postigli tranziciju”
Među istaknutim govornicima bio je i profesor Kris Balentajn sa Sent Hjuz koledža na Univerzitetu Oksford, koji je na panelu o resursima za zelenu tranziciju izložio svoje uvide o mogućnostima i ograničenjima. U razgovoru za Euronews Srbija, profesor Balentajn je istakao da je zelena tranzicija moguća, ali zahteva značajne napore i ulaganja, posebno u pronalaženju kritičnih minerala potrebnih za smanjenje emisije ugljenika do 2050. godine.
Balentajn je naglasio da trenutna saznanja o resursima minerala nisu dovoljno razvijena i da je potrebno otvaranje novih rudnika kako bi se obezbedila potrebna sirovina.
“Naša planeta ima te minerale, ali su trenutna mesta na kojima ih možemo ekonomski iskoristiti pod velikim pritiskom”, rekao je on, dodajući da moramo da pronađemo “više takvih lokacija i otvaramo nove rudnike da bismo postigli ovu tranziciju”.
Jedna od ključnih tačaka koje je Balentajn istakao je potreba za inovacijama i istraživanjima kako bi se pronašli novi izvori minerala koji su od suštinskog značaja za zelenu tranziciju.
“Resursi koje imamo danas nisu dovoljni da zadovolje globalne potrebe do 2050. godine”, upozorio je i naglasio da je neophodno “proširiti istraživanja i razmisliti o mestima o kojima do sada nismo razmišljali”
“Obezbediti energiju koja neće uticati na životnu sredinu”
Kada je reč o energiji, profesor Balentajn je ukazao na potrebu za čistim izvorima energije koji ne zagađuju planetu.
“Moramo obezbediti energiju na način koji neće imati negativan uticaj na našu okolinu”, rekao je.
Povećanje životnog standarda u zemljama u razvoju zahteva energiju, a njegov apel je bio da Zapad ne bi trebao da lišava te zemlje pristupu energiji, ali pod uslovom da se ne oslanjaju na fosilna goriva.
“Ne možemo reći zemljama u razvoju da ne koriste energiju. Umesto toga, treba da im pomognemo da pronađu održive izvore”
Profesor je takođe naglasio važnost odgovornog rudarenja i saradnje sa lokalnim vlastima kako bi se zaštitila životna sredina.
“Savremene tehnike rudarenja mogu značajno smanjiti uticaj na životnu sredinu”, rekao je profesor Balentajn i zaključio da je “ključno da lokalne zajednice budu deo razgovora o eksploataciji resursa”.