Leti se tudimo da konzumiramo što više tečnosti (vode), a jeste li se pitali možemo li u tome i preterati?
Retko obraćamo pažnju na prekomeran unos tečnosti koji može biti opasan kao i dehidracija i može da izazove mučnine, glavobolju, ali i teže simptome poput mišićne slabosti i povišenog krvnog pritiska.
Prekomerna hidratacija može dovesti do intoksikacije vodom. To se događa kada količina natrijuma i drugih elektrolita u telu postane previše razređena i izaziva stanje hiponatremije u kojem nivo natrijuma (soli) postaje opasno nizak.
Natrijum je važan elektrolit koji deluje kao telesni “čuvar prometa”, reguliše gde se voda raspoređuje po telu i koliko se šalje u mehur. Iako je relativno neobično postići intoksikaciju vodom, to se može dogoditi ako nadmašite ono što vaše telo može izlučiti.
Kada osoba konzumira prekomernu količinu vode i ćelije u mozgu počnu da bubre, a pritisak u lobanji raste. To uzrokuje prve simptome intoksikacije vodom, koji uključuju: glavobolju, mučninu i povraćanje.
Teži slučajevi intoksikacije vodom mogu proizvesti ozbiljnije simptome, kao što su: pospanost, mišićna slabost ili grčevi, povišen krvni pritisak, dvostruki vid, konfuzija i otežano disanje.
U težim slučajevima, intoksikacija vodom može izazvati napad, oštećenje mozga, komu, pa čak i smrt.
Prema brojkama citiranim u istraživanju iz 2013. godine, bubrezi mogu eliminisati oko 20-28 litara vode dnevno, ali ne mogu ukloniti više od 0,8 do 1 litra svaki sat.
Da bi se izbegla hiponatremija, važno je ne premašiti količinu koju bubrezi mogu da prerade.
Autori istraživanja izveštavaju da se simptomi hiponatremije mogu razviti ako osoba popije 3-4 litre vode u kratkom periodu, iako ne daju određenu vremensku procenu. Prema jednom izvještaju slučaja vojnici su razvili simptome nakon što su konzumirali najmanje 2 litre vode na sat.
Za početak je najbolje proceniti koliko je telu u prosjeku potrebno vode. Mnogi od nas se fokusiraju na određeni broj čaša dnevno kako bi postigli zadovoljavajući nivo hidratacije, međutim, on svakodnevno varira u zavisnosti od vremena, ishrane, aktivnosti i unosa ostalih napitaka pored vode. Zato količinu vode koju pijete treba prilagoditi u skladu s tim kako ne biste preterali.
Jedan od najjednostavnijih načina da podesite svoje navike je da prestanete da gledate na hidrataciju kao na praksu usmerenu na vodu i umesto toga fokus prebacite na tečnost u celini.
Tečnost ne dolazi samo iz vode, već iz bilo kojeg napitka koji pijete, kao i iz mnogih namirnica. Otprilike 20 % dnevnog unosa obično dolazi iz hrane, a ostatak iz pića, prema Klinici Mayo.
Gotovo svaki napitak može pomoći zadovoljenju dnevnih potreba za tečnošću – uključujući kafu. Međutim, pića koja nikad ne doprinose vašoj hidrataciji su alkohol i energetska pića. Alkohol uzrokuje da vaše telo gubi više tečnosti nego što je dobijete od samog napitka, dok energetski pića s jakim kofeinom mogu sadržavati toliko kofeina da deluju i kao diuretik.
Za vreme vrućeg ili vlažnog vremena, potreba vašeg tela za vodom može se povećati, međutim, pored želje za rashlađenjem i hidratacijom bitno je ne preterati.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
