NOVI SAD – Moždani udar je vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji – svake godine oko 24.000 ljudi doživi šlog. Ako se zna da trećina bolesnika umre, trećina ostanu invalidi, nesposobni za samostalan život, a samo trećina njih se vrati ranijem načinu života – jasno je da je reč o teškom i ozbiljnom oboljenju. Zabrinjava podatak da to stanje pogađa sve više mladih u našoj zemlji.
Iako do moždanog udara najčešće dolazi iznenada i neočekivano, ranim prepoznavanjem simptoma i brzom reakcijom okruženja pacijentu se može spasti život i značajno uticati na povoljan ishod lečenja. Najeminentniji stručnjaci iz te oblasti podsećaju na to šta su sigurni znaci moždanog udara.
“Kada neko primeti da mu se iskrivilo lice, oseti glavobolju, da su mu se oduzeli ruka ili noga, ima smetnje u govoru, trnjenje ruku i nogu, ima duple slike – odmah treba da alarmira okruženje”, rekao je prof. doktor Petar Slankamenac, član Akademije medicinara Srpskog lekarskog društva.
Ovi simptomi počinju naglo, navodi profesor Slankamenac, potrebno je da se osoba koja ih oseti odmah javi službi Hitne pomoći, jer postoji terapija koja može da se primeni u prva tri sata. Svaka izgubljena sekunda smanjuje šansu za oporavkom.
“Mozak, svakog minuta, ako se ne preduzmu odgovarajuće mere, izgubi dva miliona neurona, a svakog sekunda 30 hiljada neurona. Svetska zdravstvena organizacija je svrstala moždani udar u prvi red hitnosti, što znači onog momenta kada se prepozna da se radi o moždanom udaru, dispečer šalje kola saniteta po najvišem stepenu hitnosti”, rekao je Slankamenac.
Po dolasku u neku od Opštih bolnica u Vojvodini, ili u Univerzitetski klinički centar, interventni radiolozi CT snimkom procenjuju da li je pacijent kandidat za mehaničku trombektomiju.
“Mi smo ti koji vadimo tromb. Radimo brzu dijagnostiku, prvo ide CT, naravno, sve radimo u sprezi sa neurolozima,” rekao je prof. dr Viktor Til, upravnik Centra za radiologiju.
Iako su simptomi karotidne bolesti nespecifični, i nisu toliko dramatični kao u slučaju moždanog udara, a često ni ne daju nikakve simptome, prema Tilovim rečima osobe sa faktorima rizika bi trebalo da idu češće na sistematske preglede, budući da u našoj zemlji, za sada, nema organizovanog skrininga.
“Imate tzv. asimptomatska suženja vratne arterije, pacijent nema simptome, a vi mu slučajno uradite dopler i vidite da ima suženje od 75 odsto, a od 70 odsto se već rade stentiranja ili se procenjuje da li se radi hirurški, naravno zavisi od godina i bolesti pacijenta…” ,kaže prof. dr Viktor Til.
Moždani udar, “tihi ubica”, trenutno je drugi vodeći uzrok smrti, treći vodeći uzrok invaliditeta širom sveta i vodeći uzrok demencije.
Neka gruba statistika kaže da nakon moždanog udara trećina pacijenata nažalost umre, trećina se oporavi da budu potpuno nezavisni, trećina pacijenata ostane sa određenim procentom invaliditeta. U zavisnosti od stepena invaliditeta nekima će biti neophodna tuđa nega i pomoć, odnosno pomoć i nadzor drugog lica, rekao je Til.
Moždani udar može da pogodi svakog, ali su mu podložnije žene, a među pacijentima je sve više mlađih osoba.
“Razlozi za to su i u današnjem načinu života, nedovoljno spavanja, konzumacija različitih štetnih materija, nezdrava ishrana, sve to doprinosi većoj učestalosti faktora rizika kod mladih ljudi pa onda sledstveno tome i nastanku moždanog udara” objašnjava Til.
Ono što ohrabruje jeste činjenica da su pacijentima koji su doživeli moždani udar dostupni svi lekovi koji se primenjuju u svetu. Radi se i na uvođenju novih, među kojima je i onaj koji je registrovan za akutni infarkt miokarda, ali se čeka da bude i za akutni ishemijski udar.
“Završena su ispitivanja i pokazano je da se može koristiti u lečenju moždanog udara, do kraja godine će lek biti registrovan u većini zemalja EU, mi ćemo možda kasniti godinu dana dok ne dobijemo taj lek za indikaciju moždanog udara”, kaže Til.
O terapijskim opcijama, ali i o minimalno invazivnim hirurškim metodama, bilo je reči na tradicionalnom Simpozijumu o moždanom udaru, koji je održan u Novom Sadu. Kako se, pored ostalog, moglo čuti, veštačka inteligencija je ušla na velika vrata u domaće klinike, ona je novi pomoćnik u lečenju moždanog udara.
“Tehnologija ide napred, sve je više tehnološki savršenih aparata, ali ljudi je sve manje, i to je ono što će sigurno biti problem jer edukovani ljudi koji prate a neko može da postavi pitanje da li će neki uređaj da zameni lekara to je nemoguće, veštačku inteligenciju treba da posmatramo kroz prizmu da će lekar imati više vremena da bude sa pacijentom” rekao je Viktor Tul, pravnik Centra za radiologiju.
U Vojvodini od moždanog udara godišnje oboli oko šest hiljada pacijenata, gotovo polovina njih bude hospitalizovana na Klinici za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra. U pokrajini postoji devet Opštih bolnica u kojima se zbrinjavaju takvi pacijenti i zato su simpozijumi, koje više puta u toku godine organizuje Vojvođanski ogranak Srpskog lekarskog društva, od dragocenog značaja za kontinuiranu edukaciju stručnjaka različitih specijalnosti.
Pročitajte još:
