Aktuelna energetska kriza pokazala je da svet gaji prevelik optimizam u pogledu brzog razvoja obnovljivih izvora energije i nuklearna energije je možda jedino prelazno rešenje.
Prava podrška elektroenergetskom sistemu Srbije, kada iz njega počnu da se povlače termoelektrane bila bi izgradnja nuklearne elektrane, a četvrta generacija te tehnologije koristi nuklearni otpad kao gorivo, izjavio je generalni sekretar Svetskog saveta za energiju u Srbiji Miodrag Mesarović.
– Uglja će u Srbiji verovatno biti samo do polovine ovog veka, a u međuvremenu moramo nečim da počnemo ga zamenjujemo – rekao je Mesarović za Tanjug.
Izneverene nade
On je ocenio i da je bilo možda previše entuzijazma oko obnovljivih izvora, dok nije došla kriza.
– Najpre u Teksasu, gde su se ljudi smrzavali, jer nije bilo dovoljno energije, a vidimo i kakav haos je bio u oktobru, jer je neko zakasnio da se obezbedi gasom čekajući da birokratija dozvoli da Severni tok 2 proradi, a veliki deo energije se proizvodi iz gasa. Onda je odmah skočila i cena i ja mislim da će to biti trajni poremećaj. Obnovljivi izvori nisu u stanju da zadovolje potrebe, a jedini stabilan izvor je nuklearna energija – smatra Mesarović.
On je naglasio da je u istoriji bilo svega tri nesreće na nuklearkama najstarije generacije i to zbog ljudske greške, a ne zbog tehnologije.
– Poučena nesrećama, nauka je nastavila da razvija tu tehnologiju i sada se razvijaju modularne elektrane koje su u stanju da dugoročno obezbede sigurnost energije. Sigurnost pominjem, jer u jednom kilogramu urana imate oko 500.000 puta više energije nego u kilogramu uglja. Kada napunite jednom reaktor, onda na svakih pet godina dodajete novu šaržu goriva, a valjda je tih pet godina dovoljno da obezbedite sigurno snabdevanje novom šaržom goriva – rekao je Mesarović.
Naveo je da u svetu radi 450 nuklearki koje su ranije proizvodile oko 17 procenata energije, a sada je to palo na 10 odsto, zbog izgradnje elektrana na obnovljive izvore.
– Naše, sprske, potrebe za energijom su za sada zadovoljene, a veće potrebe će se pojaviti otprilike za desetak godina kad iz pogona budu izlazile ove najstarije termoelektrane – rekao je Mesarović.
Mađarski Pakš prilika za Srbiju
Naglasio je i da, ukoliko bismo postali manjinski vlasnici nove nuklearne elektrane Pakš u Mađarskoj, to Srbiji ne bi donelo samo sigurnost snabdevanja energijom, nego bi pružilo šansu da naši inženjeri konačno dođu do konkretnih uvida u tu tehnologiju i specijalizuju se za nju.
On procenjuje da bi Srbiji 10-15 odsto energije iz te nuklearne elektrane bilo dovoljno da zameni jedan od većih blokova (penzionisanih) termoelektrana.
Mesarović je dodao da bi se i građani time postepeno oslobađali straha od nuklearki, jer je, kako kaže, svejedno u slučaju akcidenta da li je takva elektrana u centru Beograda ili na 60 kilometara od naše granice.
Ocenio je i da bi tih 200-300 megavata, koliko bismo dobili iz nove mađarske elektrane koja se gradi bio samo početak, a da bi prava podrška energetskom sistemu bila gradnja nuklearne elektrane u Srbiji.
– Nova generacija nuklearnih centrala je takva da ono što se do sada smatralo nuklearnim otpadom koristi kao gorivo i ne stvara opasan otpad”, rekao je Mesarović i napomenuo da na tom principu rade i novi, modularni reaktori.
Mesarović je rekao da je prednost modularnih nuklearki, čija je snaga 100-200 megavata po modulu, to što moduli mogu da se dodaju u skladu sa rastućim potrebama za strujom i da ne zahtevaju dug proces izgradnje.
– Naime, one se već u fabrici potpuno formiraju. Ove velike se grade na lokaciji, zavaruju, a ove se izgrade i testiraju u fabrici i onda dođu na lokaciju potpuno spremne”, objasnio je Mesarović.
Smatra i da ne treba sve termoelektrane zameniti nuklearkama, već kombinovati različite izvore energije, među kojima uključiti i obnovljive.
– Tako da bi kombinacija koja bi uključivala sve raspoložive vrste energije bila prava tako da budemo sigurni da obezbedimo električnu energiju u vreme kada će sve preći na nju – zaključio je Mesarović
